\u017divot posmatram kroz prizmu neuronau\u010dnika. Politi\u010dari sada moraju da deluju u velikoj neizvesnosti i mnogo toga je na kocki. Pitanje je \u017eivota i smrti.<\/p>\n\n\n\n
Imamo strah, a \u010dim je strah uklju\u010den, postoji rizik za grupno\nrazmi\u0161ljanje. Strah je veoma zarazan, a pokupimo ga od drugih koji se tako\u0111e\npla\u0161e. Kada smo u panici, ne razmi\u0161ljamo kako treba. Na\u0161 prefrontalni korteks\nza racionalno razmi\u0161ljanje se isklju\u010duje i kre\u0107emo u borbu ili bekstvo. Upravo\nzato vidimo ljude danas kako se sva\u0111aju oko toalet papira. <\/p>\n\n\n\n
Ljudi se udru\u017euju u borbi protiv zajedni\u010dkog neprijatelja: virusa. Ovo je dobro poznat fenomen u psihologiji. Ima pozitivan efekat svih nas koji delujemo kao jedno, i zaista je mo\u0107an. Ovaj mehanizam je regulisan osloba\u0111anjem neurohemijskog oksitocina<\/strong>. Ali ovde postoji mana. U potpunosti postajemo fokusirani na jednu stvar i gubimo pojam o ve\u0107 postoje\u0107im pretnjama kao \u0161to su kardiovaskularna oboljenja (18 miliona smrti godi\u0161nje), saobra\u0107ajne nezgode (1,35 miliona smrti godi\u0161nje) i zaga\u0111enje vazduha (8 miliona smrti godi\u0161nje). Pla\u0161imo se samo svog neprijatelja: virusa. Ni\u0161ta drugo nam nije va\u017eno.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e postajemo mnogo manje inovativni kada se bojimo jer je pojava „Aha“ momenata u tesnoj korelaciji sa pozitivnim raspolo\u017eenjem.<\/p>\n\n\n\n Postoji veliki rizik da na\u0161e kognitivne\npristrasnosti sistematski iskrivljuju na\u0161e mi\u0161ljenje u tako ekstremnim\nsituacijama da mi ni ne mo\u017eemo da razmi\u0161ljamo najbolje.<\/p>\n\n\n\n Preterana neobazrivost: Ljudi se boje neposrednog rizika od terorizma ili novog virusa, ali ignori\u0161u dugoro\u010dne probleme kao \u0161to su klimatske promene ili uticaj nezdravog na\u010dina \u017eivota \u2013 \u0161to mo\u017ee da ubije vi\u0161e ljudi, samo ne odmah u ovom trenutku. Nismo ba\u0161 dobri u dugoro\u010dnim stvarima.<\/p>\n\n\n\n Preveliki strah: \u201ePsiholo\u0161ki princip zbog kojeg se bojimo svinjskog gripa, pti\u010djeg gripa ili covida-19, ali ne i uobi\u010dajeno gripa naziva se strahom od opasnosti od straha. Lako je izazvati strah od epizoda u kojima mnogi ljudi umiru u kratkom intervalu, kao \u0161to su avionske nesre\u0107e ili epidemije. Ali kada jednako mnogo ili vi\u0161e ljudi umre u du\u017eem periodu – kao \u0161to je slu\u010daj sa saobra\u0107ajnim nesre\u0107ama ili sezonskim gripom – te\u0161ko je zapla\u0161iti javnost da stavi sigurnosne pojaseve ili se vakcini\u0161e \u201c, ka\u017ee profesor Gerd Gigerenzer<\/strong>, direktor centra Harding, za svest o riziku na Institutu Max Planck za ljudski razvoj u Berlinu. (Toplo preporu\u010dujem da pro\u010ditate sve \u0161to je napisao jer je stru\u010dnjak za svest o riziku i dono\u0161enje odluka.)<\/p>\n\n\n\n Ekonomisti i generalni direktori vide realni\nrizik od toga da bismo uskoro mogli da do\u017eivimo slom ekonomskog sistema i\nuop\u0161te na\u0161eg dru\u0161tva u celini. Ovo nije rasprava o novcu naspram spa\u0161avanja\n\u017eivota. Ba\u0161 naprotiv. Na\u0161a ekonomska stabilnost je neraskidivo povezana sa\nna\u0161im zdravljem.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko napravimo previ\u0161e gre\u0161aka, rizikujemo da\nubijemo vi\u0161e ljudi nego \u0161to poku\u0161avamo da spasimo. Recesija \u0107e uticati i na\no\u010dekivani \u017eivotni vek \u2013 samo ne toliko dramati\u010dno, a mediji ne\u0107e izve\u0161tavati o\nsvakoj zara\u017eenoj osobi. Bud\u017eeti za zdravstvo \u0107e se smanjiti i do\u0107i \u0107e do\nporasti smrtnosti od raka, samoubistava i psiholo\u0161kih poreme\u0107aja. Sve su ovo\nefekti koje bismo mogli uo\u010diti tokom Velike Recesije. BDP i \u017eivotni vek su povezani, iako ovaj odnos nije jednostavan<\/strong>.\nCovid-19 ubija ljude, ali isto tako \u0107e i recesija \u2013 samo ne momentalno.\nRecesija mo\u017ee da uti\u010de negativno i na klimatske promene, obrazovanje i rodnu\nravnopravnost.<\/p>\n\n\n\n Moramo da prona\u0111emo pravu ravnote\u017eu izme\u0111u\nkratkoro\u010dnih mera i dugoro\u010dnih uticaja. Opet, ne govorim o \u017eivotima naspram\nnovca. Upore\u0111ujem o\u010dekivani \u017eivotni vek sa o\u010dekivanim \u017eivotnim vekom,\nkratkoro\u010dno i dugoro\u010dno. Moramo sagledati \u0161iru sliku i usvojiti vi\u0161e holisti\u010dki\npogled.<\/p>\n\n\n\n Potreban nam je interdisciplinarni istra\u017eiva\u010dki\ncentar nau\u010dnika iz razli\u010ditih oblasti. Virolozi su neophodni da nas edukuju o\n\u010dinjenicama kao \u0161to su eksponencijalni razvoj krive, stopa smrtnosti i\nzaraznost. Ali nije njihov zadatak da sagledaju \u0161iru sliku i mnoge implikacije\nkoje \u0107e na\u0161a borba protiv Covida-19 imati na razne aspekte dru\u0161tva. Potrebni su\nnam ekonomisti koji \u0107e izra\u010dunati uticaj na na\u0161u ekonomiju. Potrebni su nam\nteorijski fizi\u010dari koji razumeju kompleksne sisteme. Potrebni su nam eksperti\nza zdravstvo i bezbednost koji znaju kako da deluju u hitnim slu\u010dajevima. Potrebni\nsu nam politikolozi koji razumeju uticaj koji \u0107e ovo sve imati na op\u0161tu\nstabilnost na\u0161e demokratije u nestabilnom svetu. Potrebni su nam filozofi koji\nmogu da razmi\u0161ljaju o neverovatnoj eti\u010dkoj dilemi spa\u0161avanja \u017eivota sada,\nnasuprot spa\u0161avanju \u017eivota u budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n Svi koji su ikada sara\u0111ivali sa\nmnom znaju da sam obi\u010dno pozitivna, orijentisana na ljude i re\u0161enja, \u0161to se\nnije promenilo. Nisam poludela. Jednostavno vidim hitnu potrebu za ve\u0107om\nraznoliko\u0161\u0107u mi\u0161ljenja o ovoj va\u017enoj temi. Za\u0161to?<\/p>\n\n\n\n Zbog budu\u0107nosti na\u0161e dece.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"