![\"\"](\"https:\/\/bcoaching.online\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/neonbrand-dGCUivMSQc0-unsplash-1024x683.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nDa li vam padaju na pamet neki primeri? Gde nema istinske diskusije budu\u0107i da se sve vrti oko politi\u010dkog mi\u0161ljenja i mo\u0107i, a ne oko nauke koja stoji iza toga? Kada ne razgovaramo o stvarima koje mo\u017eemo da re\u0161imo zajedno i radije napadamo bilo koga za koga se \u010dini da sagleda stvari iz druga\u010dije perspektive? Da citiram dobitnika Nobelove nagrade Danijela Kanemana: \u201cPrvo zaklju\u010dak\u201d. Ne sagledamo podatke da bismo doneli zaklju\u010dak. Prvo donesemo zaklju\u010dak, a onda pronalazimo dokaz koji ga potvr\u0111uje.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj osu\u0111iva\u010dki stav uni\u0161tava svaku mogu\u0107nost pronalaska re\u0161enja. Kako da prona\u0111emo re\u0161enje ako hodamo na nesigurnom tlu? Noam \u010comski je jednom rekao: \u201cNajbolji na\u010din da ljudi ostanu pasivni i poslu\u0161ni jeste da se striktno ograni\u010di spektar prihvatljivog mi\u0161ljenja, ali da se omogu\u0107i veoma \u017eiva rasprava unutar tog spektra\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Mi vi\u0161e tro\u0161imo video snimke i slike nego \u0161to sagledavamo brojeve i statistiku. Na\u0161 mozak obo\u017eava slike, a mrzi statistiku. Ne postoji jednostavniji na\u010din za privla\u010denje emocija nego pomo\u0107u slika. Na\u0161a prirodna sklonost altruizmu je lako iskori\u0161\u0107ena u medijima. Kada krvarimo, onda vodimo.<\/p>\n\n\n\n
Vi\u0161e smo fokusirani na pojedina\u010dne slu\u010dajeve nego na brojke. Sudbina jedne osobe nas poga\u0111a vi\u0161e nego sudbina miliona. U naukama o pona\u0161anju postoji specifi\u010dan izraz za ovo: \u201cIdentifikovan efekat \u017ertve\u201d. Mediji i politi\u010dari ovo znaju vekovima.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161 svet je sveden na he\u0161tegove. Iskoristi pogre\u0161an he\u0161teg i smatra\u0107e te neprijateljem.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to sve manje ljudi postavlja pitanja? Niko ne \u017eeli da bude isklju\u010den. Na\u0161 mozak socijalno isklju\u010denje do\u017eivljava kao fizi\u010dki bol. Kad smo u pro\u0161losti \u017eiveli u malim grupama od 50-150 ljudi, pre\u017eivljavali smo samo po\u0161to smo bili deo zajednice. Biti isklju\u010den iz ove zajednice bilo je nalik smrtnoj kazni. Mo\u017eda se na\u0161 svet promenio, ali na\u0161i mozgovi nisu. Signalizacija vrline je mo\u0107an na\u010din da se uverimo da pripadamo.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta mo\u017eemo da uradimo povodom ovoga? Omogu\u0107ite diskusiju o \u010dinjenicama i brojkama bez prethodnog osu\u0111ivanja ljudi. Uvek bi trebalo da bude u redu postavljati pitanja. Razgovarajte sa \u201eneprijateljem\u201c i saznajte za\u0161to razmi\u0161ljaju ba\u0161 na taj na\u010din. Mo\u017eda \u0107ete otkriti da su to ljudi ba\u0161 kao vi i ja. Pre krize, raznolikost uma je bila velika tema. Sada \u017eelimo samo da prihvatimo jednu istinu.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eemo pobediti samo ako radimo zajedno, a ne jedni protiv drugih. Ne bi trebalo da koristimo probleme u dru\u0161tvu kako bismo stekli mo\u0107 ili bili bolji od drugih. Trebalo bi da im se obratimo kako bismo re\u0161ili osnovni problem na najefikasniji na\u010din. Ovaj proces po\u010dinje pitanjima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"