Diana je veoma ve\u0161t menad\u017eer. Radi u internacionalnoj kompaniji i pokazala je izutetne ve\u0161tine kada je u pitanju menad\u017ement ljudi predvode\u0107i lokalni tim u svojoj rodnoj zemlji. Liderski tim njene poslovne jedinice, zajedno sa ljudskim resursima, je procenio da je ona talenat visokog potencijala i ponudio joj je da predvodi novi tim od petnaest pojedinaca razli\u010ditog porekla i ra\u0161trkanih po raznim zemljama. Dok Diana nastavlja da pokazuje svoju stru\u010dnost u ovoj oblasti, njen tim se mu\u010di da zadatke izvr\u0161ava na vreme, funkcioni\u0161u vi\u0161e kao grupa nezavisnih pojedinaca nego kao tim, neki \u010dlanovi tima je optu\u017euju da previ\u0161e komanduje, dok drugi tra\u017ee dodatna uputstva od nje. Diana se zaista trudi da doka\u017ee celom liderskom timu da je ona pravi kandidat za ovaj posao, budu\u0107i da ula\u017ee puno energije u to da razume kulturolo\u0161ke razlike svakog \u010dlana tima, kao i u to da defini\u0161e strategiju kojom \u0107e stvoriti timski rad, po\u010dinje da ose\u0107a umor \u0161to kasnije dovodi do njenog potpunog sloma.
\nPromenio sam ime protagoniste kako bih sa\u010duvao njenu privatnost, njena pri\u010da je istinita i jedna je od mnogih koje se de\u0161avaju neprestano u me\u0111unarodnim organizacijama. Interkulturalni timovi \u010desto nastaju jer najstru\u010dniji ljudi, sa najboljim znanjem ili pristupom resursima ne moraju da poti\u010du iz iste lokacije, ili zbog organizacione strukture globalne kompanije. \u010clanovi tima imaju potrebu da rade zajedno, iako su geografski ra\u0161trkani, \u010desto elektronskim putem komuniciraju radije nego da se sastanu licem u lice, tako da obavljanje njihovih zadataka mo\u017ee da bude izazovnije. Interkulturalni timovi postoje u raznim oblicima i veli\u010dinama, a stvoreni su iz mnogo razli\u010ditih namera. Mogu da se pojave u gotovo svakoj industriji ili sektoru.
\nJo\u0161 2006.godine, kada je \u010dasopis The Economist upitao biznis lidere iz raznih industrija i zemalja, \u0161ta smatraju najve\u0107im izazovom biznisa 21.veka, skoro 90% njih se slo\u017eilo da bi to bilo interkulturalno liderstvo. Ispitanici su naveli \u010detiri glavna razloga: prvo, budu\u0107i da mnogo poslovnih organizacija danas deluje globalno ili barem planira da se pro\u0161iri na nova tr\u017ei\u0161ta, neophodni su im kulturolo\u0161ki kvalifikovani lideri koji \u0107e bolje razumeti potrebe razli\u010ditih mu\u0161terija. Drugo, ovi kulturolo\u0161ki ve\u0161ti lideri znaju \u0161ta je potrebno za uspeh kada se radi sa razli\u010ditim kulturama, pa mogu da prepoznaju pravi talenat, zadr\u017ee ga i dalje razvijaju. Tre\u0107e, kulturolo\u0161ki kompetentni lideri se ose\u0107aju prijatnije i efikasnije kada upravljaju raznovrsnim timovima. I kona\u010dno, demonstriraju fleksibilnost pona\u0161anja prilago\u0111avaju\u0107i svoj stil liderstva.
\nInterkulturalno liderstvo je proces uticanja na razmi\u0161ljanja, stavove i pona\u0161anja \u010dlanova tima iz raznih kultura da stvore sinergiju i rade zajedno na zajedni\u010dkoj viziji i zajedni\u010dkom cilju. To je vi\u0161edimenzionalni sastav koji se sastoji iz dve glavne kompetentnosti: globalne poslovne kompetentnosti i interkulturalne kompetentnosti. Dok prva predstavlja stru\u010dnost u globalnom poslovanju, stru\u010dnost u globalnom organizovanju i kreiranju vizije, druga se defini\u0161e kao skup emocionalnih, kognitivnih, metakognitivnih i bihevioralnih ve\u0161tina koji podsti\u010du efektivnu interakciju u raznim kulturnim kontekstima. Lideri koji su kulturolo\u0161ki iskusni prepoznaju znake koji ukazuju na to da \u010dlanovi tima mo\u017eda imaju druga\u010dije poglede na svet ili kognitivne stilove. Oni uklanjaju sud o tome koji bi mogao biti najbolji na\u010din da se ne\u0161to uradi, posmatranje i slu\u0161anje kako bi se nau\u010dilo \u0161to vi\u0161e od drugih \u010dlanova tima. Mogu da prilago\u0111avaju sopstveno pona\u0161anje kako bi uspostavili sna\u017ene interakcije i odnose sa, i me\u0111u, \u010dlanovima tima, budu ose\u0107ajni kada su u pitanju emotivne reakcije i odre\u0111ene potrebe \u010dlanova tima i poma\u017eu da se ove potrebe zadovolje. Tako\u0111e su u stanju da kontroli\u0161u sopstveno radno optere\u0107enje i nesigurnost kada je u pitanju dvosmislena priroda interkulturalnih susreta.
\nKako bi se razvio ovaj veoma specifi\u010dan skup ve\u0161tina kod lidera i profesionalaca, organizacije moraju da stvore programe za razvoj efektivnog interkulturalnog liderstva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"