Za vikend, 14. i 15. decembra imali smo prilike da prisustvujemo prvoj konferenciji „Culture Impact“, održanoj u ICT Hub-u, u Beogradu. Ovo je prva konferencija u regionu posvećena isključivo menadžmentu organizacione kulture. U okviru konferencije bila je organizovana serija predavanja, workshopova i panel diskusija sa najaktuelnijim temama vezanim za organizacionu kulturu.
Konferenciju je otvorila Dragana Mitrić-Aćimović, HR consultant, osnivač „Culture impact“ i jedan od organizatora ovog događaja.
Prvo i osnovno pitanje je bilo, zašto je ona došla na ideju da organizuje ovu konferenciju. Dragana je sa učesnicima podelila svoju ličnu priču i kao zaključak iznela da naša HR scena zaslužuje ovakvu konferenciju. Ona je izrazila želju da ova konferencija postane pokret koji će zajedno raditi na „culture menagement-u“. Draganina je misija da deca vide roditelje koji se sa posla vraćaju nasmejani.
Nakon Dragane, nastupio je Saša Popović, jedan od osnivača kompanije VegaIT, koji se ukratko osvrnuo na nastanak firme i rane dane njihovog poslovanja. VegaIT postoji već 11 godina i veoma su zadovoljni ostvarenim profitom. Saša je kao ključnu vrednost kompanije definisao sreću, tj jako mu je stalo da se ljudi dobro osećaju na poslu.
Kada su u pitanju dešavanja u IT industriji, Saša ih je grupisao u nekoliko grupa:
- Česti odlasci iz kompanija (velika potražnja)
- Nove generacije traže sve više i sve brže
- Više poverenja i poštovanja
- Dodatni fokus na rezultate
- Slušanje i briga o ljudima
Saša je sa prisutnima podelio kako se VegaIT bori sa ovim izazovima.
Zatim se prisutnima obratio Slavko Ilić, QA konsultant koji je pre svega podelio sa učesnicima konferencije osnovne karakteristike ove pozicije i koja je njegova uloga u razvoju digitalnih proizvoda.
Podelio je sa učesnicima da je 98% svih grešaka koje se javljaju u softveru ljudska greška, a da je samo 2% u stvari prava tehnička greška. Takođe, greške u kodiranju su prouzrokovale štetu od preko bilion dolara u 2016 godini Ta šteta raste iz godine u godinu. Jedna od najvećih grešaka je dovela do krađe 170.ooo.000 identiteta ili čak i produženje zatvorske kazne. Neke od preporuka su kako bi se minimizovale greške:
- Razvoj kvalitetne komunikacije u okviru organizacije
- Raditi na razvoju kritičkog mišljenja
- Kultura davanja i primanja feedbacka
Takođe, smanjenje ljudksih grešaka možemo dobiti uvođenjem veštačke intelegencije ili mašinskog učenja. Obrada i „kopanje“ po podacima ide čak dotle da ćete dobiti preporuku da ćete kredit lakše dobiti ukoliko nosite plavu košulju. Po njemu je bitno da HR prepozna ove činjenice i pažljivo odluči šta će sa njima.
Sonja Ivković Learning & Development partner iz Levi9 je održala inspirativnu prezentaciju na temu kultura učenja u kompaniji Levi9. Po njenim rečima, u ovom trenutku status veština nije više uslov za zapošljavanje. Trenutno je najveća veština sposobnost učenja novih veština.
Osvrnula se nakratko o Levi9 akademiji, koja promoviše doing, learning, interacting.
Na kratko se osvrnula na ROI (Return on Investment) u HR-u i koliko se on može i kako meriti.
Za sam kraj njenog izlaganja iznela je zaključak da je idealan pristup učenju: Learning path for everyone, što je po njenim rečima jako teško ostvariti. Sa druge strane u budućnosti, kompanije će zapošljavati zaposlene koji su pre svega znatiželjni a oni će trenirati veštine.
Interesantno predavanje o „First time managerima“ imali smo prilike da čujemo od Marija Pavić, direktorke H.art developmenta.
Navela je primer iz svoje prakse, osobe koja je bila dobra u svom poslu. Međutim, na poziciji lidera ova osoba nije imala dobre rezultate. Marija je iznela interesantan podatak da preko 50% lidera ne ostvaruje dobre rezultate u prvih 24 meseca na poziciji lidera
Pričala je o vrednosti investiranja u razvoj novih rukovodilaca, i kako je mnogo je bolje kada se razvija novi lider od samog početka i na taj način se uklapa u kompanijsku kulturu.
Veoma inspirativno predavanje održala je Azra Sarić, Chief Culture Officer iz Mistrala, Sarajevo. Njena logika je da kada zatvorite jedna vrata u poslovanju, otvara se drugih pet. Servant leadership je liderstvo u kome su lideri pre svega odgovorni za kreiranje sigurnog okruženja i u kome su zaposleni poštovani i gde su greške deo učenja. Navela je jako upečatljiv primer iz prirode gde se čopor vukova kreće u formaciji, najstariji i bolesni idu prvi a vođa čopora ide poslednji i brani čopor od eventualnog napada. U njenoj kompaniji zaposleni su srećni i nasmejani, a posao se uvek obavlja uredno i na vreme.
Na samom kraju, organizovana je panel diskusija pod nazivom „Razmaženi zaposleni u IT industriji“ koju je moderirala Snežana Pupovac iz Eryce AG. Učesnici su bili Saša Popović, profesorka Dobrila Vujić i Nenad Mitrović iz Hooloovoo-a.
Drugi dan konferencije … Nastavljamo u istom ritmu. Posle veoma dobre radionice „Basic of the Design Thinking Methodology“ koju je održala Đurđa Đukić, kordinator projketa u ICT Hubu, pažnju posetilaca je zaokupio Dragan Ilić, naši poznati radio voditelji. Ovog puta, on i njegova koleginica Gorica Nešović su se našli u ulozi osnivača produkcijske kompanije „Supermiš“. Ovog puta, Dragan je bio sam i pričao je priču kako je od zaposlenog na B92 došao do situacije da otvori svoju produkciju sa Goricom. Naglasio je koliko su lične vrednosti bitne u oblikovanju svog biznisa.
Jedna od njegovih ključnih vrednosti je integritet, pre svega u kreiranju sadržaja za njihov radijski program. Preduzetništvo je po njemu sjajna stvar ukoliko imate knjigovođu sitničara koji se bavi detaljima a na vama je da se bavite vizijom biznisa.
Zatim nas je Jelena Subotički-Berar uputila u ulogu HR-a kada je u pitanju korporativna kultura. Često se postavlja pitanje ko je odgovoran za kulturu u kompaniji, CEO ili HR? Po Jeleninom mišljenju istina je negde na sredini, tj. da CEO nosi odgovornost za kreiranje kulture a HR je tu da ga podseti i pomogne ukoliko CEO „zapne“. Kultura nije ono što radimo nego kako radimo. Kada je u pitanju merenje zadovolstva zaposlenih, u poslednje vreme su istraživanja postala glomazna i naporna za popunjavanje zaposlenih. Iz tog razloga se rade „Pulse survey“, gde se postavlja ciljano par pitanja samo na temu za koju poslodavac želi da istraži.
Marija Janjić, HR manager iz firme Hooloovoo, je podelila sa učesnicima priču o radu u njenoj firmi, kako je ona došla i koji su njeni prvi utisci na početku rada. Koliko je kompaktna kultura u kompaniji govori i čnjenica da je skoro ceo top menadžment došao da podrži Marijino izlaganje. I to sve govori …
A kakva je kultura u jednom velikom internacionalnom gigantu, podelila je Slađana Martinović, iz kompanije IKEA.
Jedna od rečenica koja je „obojila“ njeno izlaganje je citat osnivača: „Ako ti posao ne donosi radost, onda traćiš trećinu svog života.“ Takođe, raznovrsnost i poštovanje godina i pola je nešto što se u IKEA podrazumeva. Tako je najstariji pripravnik koga je ova kompanija zaposlila star 59 godina i skoro je otišao u penziju.
Zoja Stojković, iz Nordeusa je predstavila svoju firmu, njene vrednosti i kompanijsku kulturu, koju najbolje opisuje rečenica „People are our No 1 Game.“ Nordeusu kao multinacionalnoj kompaniji je jako bitno da ostvare uticaj na društvo i grad u kome žive i rade. Zbog toga ima 170 zaposlenih iz 20 država koji su najbolji ambasadori Beograda i Srbije.
Na samom kraju, imali smo prilike da prisustvujemo sjajnoj panel diskusiji na temu „Agilna kultura: Šta je to i kako izbeći najčešće greške“. Učesnici panela su bili: Marko Branković iz Puzzle software, Viktor Bartieniev iz NIS-a i Davor Čengija iz CROZ, Hrvatska. Moderator je bila Marija Nikolić, Advanced Scrum master.
Be the first to comment