Kako ste postali kouč?
Na početku svoje karijere, nosila sam odgovornost za razne stvari. Vodila sam program za usavršavanje umetnički obrazovanih ljudi, osmislila Šekspir festival studenata Njujorka, predavala ženske studije i javno govorenje na nekoliko koledža. Kada mi je sadašnji muž postavio to pitanje „Da li bi se udala za mene?“, znala sam da će moj odgovor biti da. Takođe sam znala da moram da odgovorim na dosta važnije pitanje pre nego što bih pristala na ovo. Morala sam da odgovorim na pitanje „Ko želim da budem pre nego što se udam?“. Htela sam da prestanem da se protežem u toliko različitih pravaca – bez obzira na to koliko je svaki od njih bio interesantan. Želela sam da prestanem da zarađujem, a želela sam i da dobijem mogućnost da više utičem na živote drugih ljudi. Tokom jedne godine svog angažmana, završila sam koučing obuku u Coach U, dobila priznanje od ICF i prepustila se svojoj karijeri kouča.
Zašto ste se fokusirali na koučing sa govornicima?
Kada sam započela koučing biznis, bila sam razapeta na sve strane. Nisam imala nikakvo pređašnje iskustvo i imala sam oko dvadesetak godina, pa sam se konstantno predstavljala kao neko ko sam mislila da bi moji potencijalni klijenti želeli da budem. Ako bih procenila da bi me organizacije zaposlile da obavljam koučing sa njihovim mladim profesionalcima, tako bih se postavila i predstavljala na tržištu. Ako bi mi se kompanija obratila za razvoj programa za svoje zaposlene, brzo bih pretražila tu oblast razvoja talenata kako bih mogla da iskoristim ovu priliku. Držanje govora je deo moje profesije još otkad sam bila na koledžu, pošto sam pobedila na takmičenju Miss Junior America, a držanje govora je brzo postao jedan od načina na koji sam omogućavala rast svog koučing biznisa. Kroz niz aha momenata tokom nekoliko godina koučinga, shvatila sam da je ono što me čini genijalnom to što koristim govorenje kao sredstvo za rast posla – kao i to što pokazujem drugim liderima, pogotovo u oblasti koučinga i treninga, kako da rade to isto.
Da li ste Vi jedna od onih osoba kojima je oduvek bilo lako i nimalo neprijatno da drže govor?
Apsolutno ne. Tokom prve četvrtine svog života, imala sam ogroman strah od javnog govorenja. Kada bih kročila pred publiku tresla bih se, glas bi mi podrhtavao, znojila bih se i zaboravljala reči. Bilo je užasno. Čak i kao profesionalni govornik, dugo mi je trebalo da shvatim da se sama sabotiram nasedajući na priču „Alexia, plašiš se javnog govorenja“. Zapravo, problem je bio u tome što nisam znala kako da se lepo suočim sa „senzacijom“ koja bi se javljala kada bih postala (ili razmišljala o postajanju) vidljiva.
Koja je razlika između „straha“ i „senzacije“?
Ukoliko ste barem malo nalik meni, ili barem onome što sam nekada bila, pretpostavljam da kada ste na vrhuncu rada na nečemu velikom(ili razgovora o nečemu velikom), važnom, i nečemu što izaziva paradigmu, ono što tada doživljavate opisujete rečju „strah“. Međutim, ono što zapravo osećate u tim momentima je da vaše telo postaje svesno toga da ste na vrhuncu nečega važnog. Ako se pozabavite svojim životom da otkrijete one momente u kojima ste se osećali kao da probijate sopstveni stakleni zid – kada ste rekli istinu, pregovarali o nečemu što vam je značajno, uživali u prodajnom pozivu ili pronašli prave reči za prilično smeo razgovor – pretpostavljam da se niste osećali kao da ste na odmoru na plaži. Veća je verovatnoća da ste se osećali kao da je kolonija leptirova zbog zime migrirala u vaše grudi. To je normalno. Ovo ste vi na ivici da kročite u svoj moxie. A poslednja stvar koju želite da uradite je da se odreknete ove senzacije ili da od nje stvorite priču koja vas predstavlja kao žrtvu ili mučenika, a ne kao protagonistu – što zapravo jeste. Ukoliko želite da imate samopouzdanje kao govornik, morate da naučite kako da se nosite sa tom neprijatnosti koju osetite prilikom predstavljanja publici.
Da li su koučevi dobri govornici?
Da, koučevi su obično odlični govornici – iako mnogi na početku ovo ne shvataju. Dobri govornici pišu svoje govore tako da oni budu stoprocentno fokusirani na publiku – baš kao što se koučevi u potpunosti posvete transformaciji klijenta. Govornici mogu ispričati dosta bitnih priča iz svog života, ali onda postave pitanje publici (ili više pitanja) kako bi se i oni priključili putovanju govornika i iskusili sopstvene trenutke otkrića. Kod dobre prezentacije, govornik većinu vremena utroši na otpor koji članovi publike doživljavaju – kao i na konverzaciju koja se odvija u glavama njegove publike i podržava ih da skrenu sa sopstvenog puta. Zatim, kao i u koučingu, dobri govornici zahtevaju dosta toga od članova publike. Traže od njih da učine nešto povodom svojih ideja. Oni su takođe ranjivi, skromni i iskreni – čak i kada, posebno kada, je to teško.
Koje je najbolje mesto da kouč počne da drži govore, ukoliko to želi?
U okviru svog trening programa srećem mnoge koučeve koji će mi reći Alexia, držao sam govor, ali nisam primetio da je to imalo neki značajniji uticaj na moj biznis. Kad god čujem ovo, automatski znam da osoba nije otkrila kako se držanje govora poklapa sa njenim ili njegovim većim poslovnim ciljevima. Postoje tri glavna razloga zašto koučevi žele da drže govor. Prvo, možda žele da govore pred publikom koju čine potencijalni privatni klijenti. Drugo, koučevi možda žele da se obrate grupama u kojima se nalaze ljudi koji donose odluke u organizaciji. Treće, možda oni žele da govore kako bi sebe predstavili kao pouzdane lidere na svom mestu. Koučevi mogu da rade jedno, drugo i/ili treće – ali važno je da se ciljevi ne postavljaju istovremeno, već jedan po jedan. Na primer, hajde da zamislimo da sam ja kouč čija je oblast stručnosti razvoj liderstva. Ukoliko želim privatne klijente, osmisliću prezentaciju i pobrinuću se za to da govorim pred grupom lidera – naravno postaraću se da predstavim ponudu koja će liderima olakšati da rade sa mnom nakon prezentacije. Ukoliko je moj cilj drugi navedeni, želeću da obezbedim plaćene mogućnosti za držanje govora i treninge u okviru organizacija. Sada, ukoliko nemam jake kontakte u okviru C-suite i ljudskih resursa, mogu da se obratim profesionalnim udruženjima koja se fokusiraju na ove ljude i koriste taj inicijalni angažman držanja govora kao način da se nađu na licu mesta sa onima koji donose odluke u organizaciji. Ukoliko mi je cilj da se ostvarim kao traženi lider, onda želim da se fokusiram na držanje govora na važnim događajima vezanim za liderstvo – čak i ako se odričem novca koji bih mogla zaraditi na govoru. Preporučujem da se koučevi opredele za samo jedan od ovih ciljeva, bar za početak, kako bi dobili trakciju u željenoj oblasti.
Koja bi bila Vaša top tri saveta za koučeve koji žele da iskoriste držanje govora kako bi izgradili svoj biznis?
Prvo, osmislite jednu karakterističnu prezentaciju, sa specifičnom idejom koju ističete, koju možete davati iznova i iznova. Ovo će vam dozovoliti da usavršite svoj sadržaj i olakšaće vam da izazovete publiku da preduzmu nešto u jednoj ključnoj oblasti. Drugo, nemojte sedeti ispred ekrana, pisati govor i onda pokušati da ga zapamtite. Umesto toga treba da razradite svoju prezentaciju tako što ćete detaljno obrađivati svoje ideje. Zatim, možete sesti i zapisati beleške da vam pomognu kada izgovarate svoj materijal naglas i trudite se da ga zapamtite. I treće, kada se pripremate da govorite, budite sigurni da se obraćate pravoj publici, odnosno onoj koja je u skladu sa ciljem koji ste odredili: privatni klijenti, organizacije ili vođstvo misli. I kada ovo radite, uskladite se sa organizatorima događaja. Možda će biti potrebno pet ili šest koraka da se povežete sa onim što odlučuje u organizacijama, kao što može biti potrebno nekoliko povratnih mejlova sa potencijalnim klijentom pre nego što on odluči da radi sa vama, zato nemojte odustajati.
Be the first to comment