Pojava interneta je omogućila ljudima da ostanu u kontaktu, dele i primaju razne informacije u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta u svetu. Bilo kakav digitalni materijal može da se pošalje za samo par sekundi. Zamislite da pošaljete knjigu u pdf formatu. Jednostavno unesete, dodate knjigu u mejl, unesete adresu, kliknete pošalji i nova kopija knjige će se vrlo brzo nalaziti na mejl adresi vašeg prijatelja. Vaš prijatelj dobija kopiju knjige, a vi zadržavate svoju kopiju. Ova transkacija je samo povećala broj kopija date knjige na globalnom nivou.
Ovaj tip komunikacije nije sporan kada je u pitanju slanje obaveštenja ili nekog materijala, ali predstavlja izuzetno veliku prepreku ako se šalje novac. Ovaj problem je poznat kao „problem duple potrošnje“, jer pretpostavlja da bi neko ko jednom pošalje novac mogao da taj isti novac potroši ponovo. Zahvaljujući prirodi načina na koji internet šalje kopije informacija, uključuju se posrednici (banke, klirinške kuće, itd.) u transfer novca, na način koji im omogućava da provere transakcije i budu sigurni da je novac povučen sa jednog računa i prešao na drugi. Budući da imaju posredničku ulogu, oni odlučuju da li novac može biti poslat ili primljen ili koliko učesnika će morati da plati za njihove usluge. Pošto su ovi sistemi centralizovani (podaci se skladište na njihovim serverima), osetljivi su na napade hakera.
Komunikaciji preko interneta je 2008.godine dodeljena nova dimenzija. Pojavile su se kriptovalute i omogućeno je slanje novca (vrednosti) preko interneta. Nepoznati autor bitkoinskog protokola pod pseudonimom Satoshi Nakamoto je uneo revoluciju u internet onakvim kakvim ga znamo i ponudio rešenje za problem duple potrošnje. Omogućio je direktan transfer novca sa osobe A na osobu B kako bi se izbegli posrednici. Proverom transakcije se sada bavi tehnologija koja je uticala na razna poboljšanja u sistemu transfera novca. Troškovi prebacivanja novca su svedeni na minimum i mere se u centima. Da uporedimo, banke naplaćuju najmanje 5 do 10 dolara žičani transfer, ali takođe zadrže neki procenat ukupne sume. Kriptovalute omogućavaju brze transakcije, a sistem radi 24/7. Sistem ne prepoznaje razlike između država i ne klasifikuje pojedince ni po kakvim karakteristikama. Svako ko ima pristup internetu može da šalje i prima novac, bez obzira na to gde se nalazi.
Da bi se razvio digitalni novac, bilo je neophodno stvoriti potpuno nov sistem komunikacije. Ova tehnološka inovacija se naziva blockchain. To je baza podataka koja beleži sve transakcije od prve do poslednje, popisuje ih po hronološkom redosledu u takozvane blokove. Oni dalje povezuju preko kriptografije koja formira lanac. Zato se ova tehnologija naziva blockchain: blok + lanac. Njegova osnovna karakteristika i uporediva prednost je decentralizacija. Identična baza podataka se nalazi na svim kompjuterima koji su uključeni u blockchain. Pošto funkcionišu u realnom vremenu, svi imaju iste podatke. Drugim rečima, baza podataka nije samo na jednom serveru, već na svim kompjuterima koji imaju internet. Zbog ovoga je izuzetno teško hakovati sistem. Snaga blockchain-a se ogleda samo u tome da svako ima uvid u obavljene transakcije, a niko ne može da promeni istoriju ili obriše i promeni transakciju.
Kompjuteri koji su na mreži nisu samo pasivni posmatrači. Svaki učesnik sakuplja transkacije nezavisno od ostalih, kreirajući blok koji se onda povezuje sa prethodnim. Ovaj blok je fajl u kojem su zabeležene transakcije, to jest, sve sume su prebačene sa jedne adrese na drugu. Onda se kompjuteri takmiče koji će prvi ubaciti blok u lanac rešavanjem kompleksnih matematičkih jednačina. Najuspešniji dobija nagradu od 12.5 bitcoin-a , kao i sve naknade za transakcije kojima su korisnici dodelili zadatak da im provere transakciju. Ovako izgleda rudarstvo. U ovom momentu, postoji 144 aktivnih blokova širom sveta, što znači da se svaki dan dodeli 1800 novih bitcoin-a.
Deljenje određenog broja bitcoin-a nije samo podsticaj da se provere transakcije i upostavi sistem, već i način da se distribuira kriptovaluta. Javlja se problem, jer kada su kriptoi prvi put bili predstavljeni, bilo je manje rudara i bilo je podeljeno više bitcoin-a po bloku, kreirajući nejednaku distribuciju. Danas, samo 100 bitcoin adresa sadrži skoro 20% svih bitcoina u cirkulaciji. Dodatni problem sa svim kriptovalutama, a ne samo bitcoin-om, je to što se oni zapravo koriste u razmeni kako bi se izvukao profit iz razlike u ceni, umesto korišćenja kriptovaluta u pravoj ekonomiji da se kupuju roba i usluge. Na ovaj način, njihova funkcija je izražena kao čuvar vrednosti, a ne kao sredstvo razmene.
Kako bi kriptoi preživeli i postali novac budunosti, neophodno je da se ovi problemi reše na pravi način. Upravo zato smo počeli da razvijamo Safex platformu gde će se kriptovalute koristiti da se plate roba i usluge. Štaviše, distribucija našeg kriptoa će pratiti razvoj tržišta. Ovo znači da će novčići biti distribuirani svima koji su prisutni na platformi. Na ovaj način, neće biti moguće nejednako distribuirati i dobiti valutu po nižoj ceni, pa je onda preprodati. Verujemo da će na ovaj način kriptovalute konačno iskusiti masivno korišćenje i da će zauvek promeniti način na koji svet funkcioniše.
Be the first to comment