Oduvek sam bila fan Simona Sineka. Njegove knjige o liderstvu nadahnule su me i podstakle da razmišljam drugačije, pomažući mi da steknem izvorne perspektive. „Ako vaše akcije inspirišu druge da sanjaju više, nauče više, učine više i postanu više, vi jeste lider“ jedan je od mojih omiljenih njegovih citata.
2020. je bila godina NOVOG. Učili smo kroz teške lekcije, ponovo smo pronašli sebe i krenuli ispočetka. Kompanije širom sveta bile su primorane da preispitaju svoje strategije, da pronađu rešenja za probleme sa kojima se nikada ranije nisu suočile, usput motivišući svoje zaposlene da daju sve od sebe i da se prilagode brže nego ikad. Suočeni sa krizom, promenama bez presedana, pritiskom kako na ličnom tako i na profesionalnom frontu, naša stvarnost je poljuljana i izmenjena. Svako od nas se snašao na svoj način, tražeći nešto što će nam pomoći da se probijemo.
Očekivanja od lidera rasla su ubrzanim tempom, a naše shvatanje dobrog lidera se u velikoj meri promenilo. Tražili smo lidere za smernice, rešenja, podršku i još važnije … nadu. Čvrsto verujem da se u ovom periodu liderstvo menja, a kao što je normalno sa svim preduzećima, neće svi prihvatiti ovu promenu.
Rad na komunikacijskim funkcijama u velikoj organizaciji je u poslednje vreme bio jako haotičan. Iznenada smo se suočili sa bržim tempom (a navikli smo na brzo!), nalazili se na pokretnoj platformi biznis izazova i zahteva koji su se preoblikovali iz dana u dan. Kao komunikatori, morali smo da vratimo ravnotežu i jasnoću brže od ostalih, da bismo mogli da se konsultujemo i pružimo podršku.
Nova stvarnost za lidere i komunikatore
Kriza donosi nove dimenzije – u pogledu taktike, izazova i prilika, reakcija i rešenja. Retrospektivno, možemo izvući pouke i analizirati šta smo mogli da uradimo drugačije, ali kad se nalazimo usred svega toga, vrlo je teško imati osećaj sigurnosti i zadržati jasnoću.
U novoj stvarnosti, mnogi od nas rade na daljinu i odnosi koje smo izgradili u prošlosti deluju nam kao matična baza, kako se javljaju izazovi i osećamo se sve više i više izolovanim. Kako lider stvara odnos ili ga održava kada sa svojim timom nije uživo provodio vreme skoro godinu dana? Potrebno je biti kreativan, razmišljati izvan okvira i pomiriti se sa činjenicom da su svi u istoj situaciji. Od vitalnog je značaja da izdvojimo određeno vreme za razmenu iskustava. Do neke mere, neformalne virtuelne interakcije treba tretirati kao poznate diskusije – treba da budu lagane, zanimljive i bez ikakve žurbe. Naše prirodne reakcije su iznenađujuće vidljive na ekranu ili uočljive u dopisivanju – ljudi znaju kada se smejete, pišete mejl ili trčite da biste popili kafu dok razgovarate s njima. Samo ako smo zaista prisutni i ovim trenucima pridajemo odgovarajuću važnost možemo da ojačamo odnos, jer ćemo ga inače oslabiti.
Stvaranje momenata za pamćenje
Moj tim već nekoliko godina ima tradiciju da kraj godine obeleži božićnom večerom. Izlazili bismo, pričali razne priče, puno se smejali i uživali u međusobnom društvu. Ovo je postala tradicija, prekretnica za nas kao tim, trenutak da donesemo zaključke o tome šta smo dobro uradili, gde smo pogrešili i pričamo o daljim planovima. Ovi trenuci su nam davali energiju. Kako smo se približavali kraju 2020. godine, pitanje je bilo kako to ponovo stvoriti. Znate kako se kaže „Gde postoji volja, postoji i način“. Započeli smo sa tim mindsetom tako što smo ovoj temi prvo dali mesto i značaj, posvetili joj vreme i otvorili se kreativnosti. Nekoliko članova tima dobilo je važnu misiju da dizajnira ovo iskustvo, imajući na raspolaganju podršku i resurse za liderstvo. Ono što mogu da vam kažem je da kada lider postavi momente u odnosu kao prioritet, tim će slediti. I ispalo je sjajno! Preko dva sata smo slikali zajedno, sa unapred isporučenim kompletima, ali otvorenima tokom naše virtuelne večere, hrana nam je stigla na vrata, doterali smo se, slikali i uživali u međusobnom društvu.
Jako je važno da se osećate cenjenim zog onoga što jeste, ohrabreni da na poslu budete u potpunosti svoji. Možda tokom radnog vremena to nije uvek lako učiniti, pa je deljenje opuštajućih trenutaka neophodno za stvaranje timskog duha. U redu je da nam druge aktivnosti budu u fokusu, ali za izgradnju timskog angažmana potrebno je vreme i interes. Uloga lidera je da stvori i održava prostor za ljude gde mogu da se povežu i osećaju kao da mogu da budu svoji.
Komunikacije i liderstvo
Komunikatori su se borili za svoje mesto za stolom i da postanu pouzdani savetnici lidera. A jake komunikacijske veštine su neophodne za jednog lidera. Kako biti posvećen nečemu što ne razumete, viziji koja vam nije dovoljno objašnjena ili osobi za koju ne verujete da će obaviti svoj posao na vreme? Način na koji prenosimo poruku o tome šta želimo da radimo je podjednako važan za stvarno izvršenje. Prava strast se provlači i ljudi su motivisani da budu deo visokih ambicija i većih ciljeva koje razumeju i u koje veruju.
Jedna od ključnih uloga komunikatora je da budu glas ljudi i savetnici lidera u rešavanju timskih izazova. To podrazumeva mogućnost savetovanja protiv određenih taktika i odluka, istovremeno pronalazeći rešenja i podstičući promene.
Tokom perioda krize, od komunikatora se očekuje da budu taj glas razuma, da pomognu liderima da donose bolje odluke za svoje timove, da ih savetuju o tome šta i kada treba da komuniciraju. To je deo naše uloge, a u poslednje vreme smo morali da budemo još smeliji, brži i kreativniji.
Ako postoji lekcija koju sam izvukao kao komunikator u doba Covid-a, jeste da treba da verujete svojim instinktima i stručnosti. Ne potcenjujem važnost znanja i iskustva u kriznim komunikacijama – od sredstava za upravljanje promenama do taktika koje pomažu ljudima u promeni i načina da se sa empatijom prenesu teške poruke. Međutim, takođe sam uverena da je naš instinktivni osećaj barometar koji nam pomaže da se krećemo kroz nesigurnost kao konsultanti i profesionalci u komunikaciji. I zapamtite … dok zaposleni traže inspiraciju, jasnoću i sigurnost od svojih lidera, lideri traže agilnost, inteligenciju i kreativnost od svojih komunikatora!
Be the first to comment