Preduzetništvo nije lako učiti. Preduzetništvo nije predodređeni set definicija, pravila ili informacija koje se mogu naučiti za kasnije. Preduzetništvo je stanje uma. To je način na koji gledamo na svet, društvo i našu ulogu u njemu. Način na koji gradimo naše radne navike i pristupamo rešavanju problema, kako reagujemo na inovacije, ali je i jak sistem vrednosti.
Upravo zato, podučavanje i propovedanje preduzetništva zahteva jaku ličnu preduzetničku crtu. Potrebna je osoba koja čvrsto veruje i praktikuje preduzetništvo, kako bi mogla da poseje njegove klice, naročito u ranim godinama razvoja.
Svedoci smo sve većeg pokreta preduzetničkog obrazovanja u Srbiji, sa sve više fokusa na najmlađe. Jedna od tih inicijativa bila je i lansiranje kurseva robotike i elektronike u našem Garage Lab-u za decu između 8 i 12 godina starosti. Pošto je i sam bio preduzetnički poduhvat, Garage Lab-u je bilo suđeno da postane više od samih edukativnih programa koji približavaju decu svetu novih tehnologija i inovacija. Zbog toga planiramo da proširimo naš portfolio kurseva kako bismo uključili preduzetničko obrazovanje kroz korišćenje tehnologije i elektronike. Čak i sada, okruženi inovativnim okruženjem (koje je uglavnom rezultat preduzetništva), deca na našim kursevima često žele da nauče više o nekim od uspešnih startapa čije proizvode koristimo na časovima, kao i o našim lokalnim startapima koji su prošli kroz program inkubacije u ICT Hub-u, inovativnom ekosistemu gde se naš Lab nalazi.
Vraćajući se korak unazad, podrška preduzetništvu je bila u samoj srži osnivanja Garage Lab-a 2017. godine – u ovom slučaju, podrška hardverskom preduzetništvu sa fokusom na tehnologiju Internet of Things (IoT). Želeli smo da pružimo prostor, najsavremeniju opremu i alate, kao i mentorsku podršku za lokalne tehnološke inovatore koji su razmišljali o građenju sopstvenih IoT rešenja, ali se nisu usuđivali da započnu taj poduhvat, usled nedostatka sredstava, prostora za rad ili podrške. Ubrzo smo shvatili da postoji veliko interesovanje dece i njihovih roditelja za upoznavanje sa ovim tehnologijama i videli smo priliku da radimo na širenju i znanja, ali i preduzetničkog duha među najmlađima.
Još uvek eksperimentišemo sa našim biznis modelom. Kursevi nam pomažu da ostanemo održivi za sada, ali ne pružaju mnogo mogućnosti za rast, naročito na malom tržištu kakvo je Srbija. Na sreću, uspeli smo da izgradimo veoma dobru reputaciju među roditeljima i veoma često nam se desi da nismo u mogućnosti da primimo svu decu na naše kurseve, zbog ograničenih kapaciteta. Međutim, razmatramo saradnju sa kompanijama i korporacijama u različitim domenima kako bismo obezbedili stabilnost i konstantni rast, bez menjanja naše misije širenja znanja i preduzetničkog duha.
Ono što smo dosada videli je da deca često imaju više razumevanja za glavne postulate preduzetništva nego njihovi roditelji. Mišljenja sam da je na delu smena generacija – deca današnjice su daleko više izložena slobodnom tržištu, privatnoj svojini i preduzetništvu, za razliku od njihovih roditelja koji su sazrevali u uslovima kontrolisane ekonomije, na kojem su dominirala državna preduzeća i gde se na preduzetništvo gledalo popreko. Ovo me čini veoma velikim optimistom u vezi naše budućnosti. Verujem da će nova generacija biti u mogućnosti da se bolje prilagodi, inovira i usavršava daleko brže nego što smo mi ikada mogli.
Ali zašto je preduzetništvo toliko značajno? Zašto je postalo glomazan trend u poslednjoj deceniji? Ovaj fenomen je vidljiv širom planete. Čak i u zemljama koje su tradicionalno prihvatale preduzetništvo, fokus je i dalje na pružanju veština i alata deci i omladini kako bi usvojili preduzetnički duh. U ekosistemima kao što su Silicijumska dolina, čovek se neće smatrati ozbiljnim profesionalcem ukoliko nije imao bar nekoliko preduzetničkih iskustava pre prvog karijernog uspeha.
Postoji globalni pokret jačanja preduzetničkog duha unutar velikih kompanija, poznat kao “intrapreneurship” (za razliku od običnog preduzetništva, eng. Entrepreneurship, prim. aut.) koji dobija svoj zamah. Velike multinacionalne kompanije širom sveta stimulišu svoje zaposlene različitim programima, beneficijama, slobodnim vremenom i različitim resursima kako bi podržali njihove inovativne i preduzetničke inicijative. Sve češće možemo videti i tzv. „spin-off“ startap projekte koji su potekli iz velikih korporacija. Da bismo razumeli zašto se ovo dešava, možda je najbolje ilustrovati citatom Petera Drukera (Peter Drucker), jednog od otaca moderne biznis filozofije: „Najbolji način za predviđanje budućnosti je da je njeno stvaranje.“ Odnosno, da biste ostali relevantni na današnjem tržištu, morate iznova inovirati i prihvatati promene, uključujući i istraživanje novih biznis modela, čak i potpuno novih industrija. Tu ponovo dolazimo do preduzetništva – ono je pokretačka snaga inovacije i prilagođavanja, koja redefiniše granice između mogućeg i nemogućeg, fokusirana na stvaranje vrednosti u prilikama koje se stalno menjaju. Spin-off-ovi su savršeni primer – preduzetnički poduhvati velikih „roditeljskih“ kompanija sa jednom misijom i ciljem da istraže nove proizvode, tržišta, biznis modele i internu organizaciju.
Preduzetništvo kao veština je odavno prevazišlo tradicionalno razumevanje i postalo je veoma cenjena osobina u svetu biznisa, širom planete. Preduzetništvo je „otporno na budućnost“ i zbog toga moramo dodatno da se potrudimo da podučimo naše najmlađe preduzetništvu na vreme. Ali to nije lako, jer ono nije predodređeni set definicija, pravila ili informacija koje se mogu naučiti za kasnije. Preduzetništvo je stanje uma.
Be the first to comment