Gospodine Brank – vi ste biznismen sa izuzetno izraženim iskustvom u koučingu. Možete li da nam kažete nešto više o svom karijernom putu?
Imao sam privilegiju da vodim slovenačku filijalu najveće svetske logističke kompanije u periodu od 1991. do 2009. godine. Jedan od regionalnih menadžera kod koga sam se prijavio bio je najbolji izvršni kouč na kojeg sam ikada naišao. Smešan deo toga je bio da nijedan od nas nije znao – barem ja nisam sredinom 90-ih – da je njegov stil menadžmenta zasnovan na jakim koučing veštinama. To sam shvatio tek kad sam pročitao knjigu gospodina John Whitmore-a „Coaching for Performance“ skoro deset godina kasnije.
Ako mi je dozvoljeno da pojednostavljeno opišem ponašanje CEO-a iz sindroma reći / vikati „moj put ili autoput“ sa jedne strane spektra liderstva / menadžmenta (a video sam mnogo istih u svom korporativnom i konsultantskom životu) sa veštinama koučinga na drugoj strani. Verujem da danas lider/menadžer bez ikakvih veština koučinga ne može biti uspešan na duge staze.
2009. godine sam započeo vlastiti konsalting / koučing / trening biznis sa prekidom 2012/2013 u privremenoj ulozi CEO u Luci Koper. Još uvek sam u nekoj meri povezan sa sektorom logistike kao član strateškog saveta fakulteta logistike u Mariboru. Međutim, većina mog vremena je posvećena razvoju menadžmenta.
Ukratko ste spomenuli liderstvo i menadžment. Svi smo svesni različitih definicija ova dva – koji je Vaš opis i kako se oni odnose prema vašem mišljenju?
Bojim se da neću mnogo doprineti generalnoj mudrosti na ovu temu. Dozvolite mi da ilustrujem svoje gledište sa dve knjige koje sam pročitao u toku jednog dugog leta pre dosta vremena. Prva je bila „Šta je to menadžment i zašto je to svačiji posao“, a napisali su je bivši urednici HBR-a Joan Magretta i Nan Stone. Na povratnom letu sam se upustio u drugu knjigu „Razvijanje lidera u tebi“, koju je napisao John C.Maxwell. Ali najbolji odgovoru na, može se reći dilemu, između liderstva i menadžmenta dao je pokojni otac menadžmenta Peter Drucker. Po njegovom mišljenju, obe discipline su deo istog posla, naravno različite po prirodi iako pripadaju – kao leva i desna ruka – istom telu. Koliko god da izjava „Menadžeri rade stvari ispravno dok lideri rade prave stvari“ zvuči seksi, više volim stav leve / desne ruke Petera Druckera. Na kraju dana verujem da su svim akterima u okviru kompanije potrebni, a i zaslužuju ih, opremljeni izvršni direktori sa širokim spektrom znanja, veština, ponašanja, stavova itd. kako bi ispunili svoju zajedničku misiju.
Radeći u kompaniji koristite mnogo moćnih alata za razvoj ljudi (upravljanje promenama, poboljšanje performansi, izvršni koučing itd.). Kako prepoznajete koji je najprikladniji u određenim situacijama?
Za početak, pažljivo slušam šta mi ljudi govore, formalno ili neformalno. Obično ne postoji veliki jaz između оva dva – međutim, često se dešava da top menadžment i hijerarhija ispod njih nisu na istoj strani kada opisuju ne samo trenutnu situaciju, već i viziju i strategiju. U ovom slučaju, prvi izazov je da se sve relevantne stranke stave za jedan sto i osigura se da ljudi slušaju jedni druge. Na kraju, to će dovesti do smernica gde smo sada i gde želimo biti u budućnosti. Znam da to zvuči kao recept iz prošlog veka – bez namere da odbacimo „Principe naučnog menadžmenta“ Frederika W.Taylora objavljenog pre tačno 100 godina. Ali, dovođenje ljudi na istu stranu je solidan početak, pogotovo ako se uspemo složiti da slušamo kako bismo razumeli, a ne odmah odgovorili. Što se tiče baš ovog pitanja, a naravno i još drugih, potrebno je poštovati mudrost Edwarda de Bona, koji opisuje temu argumentacije i dokazuje tačku gledišta osobe budući da atička vremena nisu preterano korisna u potrazi za zajedničkom zemljom tima i uspostavljanjem najboljeg načina za napredak. Ipak, sposobnost tima da ima konstruktivno neslaganje (sa win/win ciljem) ostaje znak kvaliteta tima.
Takođe treba napomenuti da svi znamo da se veliki deo brilijantnih i manje brilijantnih strategija nikada ne izvršava uglavnom zato što su stvoreni u tornjevima od slonovače bez ikakvog učešća i krajnjeg upada ljudi koji je trebalo da ga izvrše. Ako ne znate u koju luku ste krenuli, onda nije ni čudo da ste na milost i nemilost vetrova koji vam duvaju – da parafraziramo poznati dijalog između mačke i Alise (iz „Alisa u zemlji čuda“).
Možete li opisati vašu praksu koučinga? I kako poboljšavate svoje veštine i znanje?
Na strani koučinga puno radim sa C-nivoom rukovodilaca i lidera, kao i sa njihovim timovima na koučing sesijama tima. Veoma se oslanjam na rad dr. Marshalla Goldsmitha, jer je on veliki mislilac i pisac čijoj se filozofiji o razmeni znanja veoma divim. Mislim da posedujem sve njegove ključne naslove o razvoju menadžmenta u svojoj kolekciji. Jednu je potpisao on lično, jer sam imao privilegiju da prisustvujem njegovoj, kako je to opisao, žurci za penzionisanje iz individualnog koučinga 1: 1 prošlog leta u Njujorku.
Neosporni autoritet u oblasti timskog koučinga je dr.Peter Hawknis. Potpuno se slažem sa njegovom tvrdnjom na naslovnici njegovog najnovijeg izdanja „Liderski timski koučing“ koja kaže: „Najbolja knjiga do sada o timskom koučingu.“ Slažem se sa ovom tvrdnjom jer sve naslove koje dr. Hawkins spominje u svojoj knjizi kao vredne izvore posedujem u svojoj kući.
Takođe sam imao priliku da ih obojicu slušam nekoliko puta na svetskim okupljanjima za biznis i izvršni koučing (WBECS) koji su za svojih 8 godina postojanja po mom mišljenju dostigli status glavnog događaja za ovu industriju. Treba se diviti i poštovati postignuće osnivača WBECS Bena Crofta da okupi visokokalibarske i vrhunske govornike kao i stotine koučeva širom sveta.
Još jedna stvar u vezi timova za one koji možda veruju da je tim samo skup nekoliko pojedinaca. Verujte da Dr. Peter Senge nije jedini koji veruje da su tim ili organizacija živi organizmi.
Neke konačne misli?
Dakle – dajem sve od sebe da iskombinujem sopstveno 25-godišnje iskustvo izvršnog direktora sa najnovijim teorijama i svežim idejama i konceptima. Radeći ovo, osećam se kao da stojim na „ramenima džinova“. Završiću ovaj intervju sa preporukom knjige. Bivši izvršni direktor Google-a, Eric Schmidt je dok je još bio u ulozi 2009.godine stavio na Youtube najbolji kompliment za profesiju koučinga koju bi neko mogao da smisli. Deset godina kasnije, on i neke njegove kolege napisali su knjigu o radu sa Billom Campbellom, jednim od vodećih koučeva Silicijumske doline, pod nazivom „Kouč sa trilionom dolara“. Objavljena je 16.aprila – DHL je dostavio paket 23. Te večeri sam pročitao predgovor – između ostalih velikih misli – koji je sadržao nekoliko ključnih poruka: „Morate da budete odličan kouč kako biste bili odličan menadžer“ i „Što se više penjete to vaš uspeh više zavisi od toga da učinite i druge ljude uspešnim. To je, po definiciji, ono što koučevi rade.“ Slažem se u potpunosti.
Be the first to comment