Najnoviji izveštaj kompanije PwC o trendovima talenata 2019. godine predstavljen je kao deo 22. godišnje globalne ankete izvršnog direktora kompanije PwC. Izveštaj ima nekoliko zaista zanimljivih podataka koji proučavaju probleme oko prekvalifikacije, nadogradnje i budućnosti rada.
Ključna otkrića uključuju:
• 79% izvršnih direktora brine o dostupnosti ključnih veština – to je jedna od njihove „top 3“ brige.
• Kažu da to sprečava inovacije i povećava troškove radne snage više nego što su očekivali.
• 2008. godine, izvršni direktori su se mučili da pronađu ljude sa globalnim iskustvom. Danas organizacijama trebaju rukovodioci i zaposleni vešti u tehnologiji.
• 46% izvršnih direktora kaže da je njihov najveći prioritet da obnove veštine radnika koje imaju – što je daleko više od 18% onih koji će se fokusirati na zapošljavanje van svoje industrije ili će gledati da ojačaju veze sa obrazovanjem (17%).
• Ali više od polovine (55%) biznis lidera još uvek nije stvorilo jasan narativ o budućnosti radne snage i automatizacije
• Nedostatak podataka za informisanje o strategijama poboljšanja radne snage je i dalje problem – samo 29% smatra da su podaci koje dobiju adekvatni
• Biznis liderima nije u potpunosti jasno kome bi trebalo da pripadne odgovornost za radnike zamenjene automatizacijom i veštačkom inteligencijom, 56% veruje da vlada treba da obezbedi sigurnosnu mrežu za ove radnike.
Vrhunski rukovodioci sve više brinu o uticaju koji će njihove kompanije, strategije i aktivnosti imati na životnu sredinu, lokalne zajednice i zaposlene – i kako to mogu uravnotežiti sa troškovima i pritiscima na tržištu i kvartalnim ciljevima zarade.
U ovom kontekstu, počinje se isticati jedan pomalo neizreciv izazov: veličina i sastav radne snage. Automatizacija, prevashodno u obliku robotike i veštačke inteligencije (AI), sa sobom donosi obećanje o poboljšanoj produktivnosti i većem profitu – ali kako to utiče na zaposlenost, i još šire, na društvo? Kakvu odgovornost imaju korporacije da obnove veštine kod zaposlenih koji bi inače bili zamenjeni tehnologijom? I koje koristi oni imaju od ovoga?
Upravo ova pitanja drže izvršne direktore budnim noću, ako je verovati 22-godišnjem globalnom istraživanju o izvršnim direktorima. Četiri od pet izvršnih direktora nezadovoljno je zbog nedostatka veština svojih zaposlenih i identifikovali su ovaj faktor kao pretnju za napredovanje. Ta zabrinutost je porasla u skladu sa pojavom novih tehnologija tokom poslednjih pet godina i izražena je dosledno u svim regionima: izvršni direktori u Japanu i Centralnoj / Istočnoj Evropi su najviše zabrinuti – čak 95% i 89% navode ovo kao brigu, dok su oni u Italiji (55%) i Turskoj (45%) najmanje zabrinuti zbog toga.
Nedostatak veština sprečava rast najviše zbog toga što guši inovacije i povećava troškove radne snage. Poslednjih nekoliko godina, veštine koje lideri traže su se dosta promenile. 2008. godine, generalni direktori su se mučili da nađu ljude sa globalnim iskustvom. Danas, organizacijama očajnički trebaju lideri i zaposleni sa odličnim tehničkim znanjem. Drugim rečima, na svakom nivou hijerarhije, potrebni su ljudi koji mogu da usvoje inovativno razmišljanje, kreiraju ispravne strategije i primene sisteme i sredstva koja najbolje zadovoljavaju potrebe biznisa.
Tek tada organizacija ili ekonomija mogu maksimalno iskoristiti prednosti produktivnosti tehnologije. Naša nedavna studija, pripremajući se za sutrašnju radnu snagu, danas je otkrila da preduzeća takođe smatraju da je negovanje ljudskih veština, posebno liderstva, kreativnosti, empatije i radoznalosti, od suštinskog značaja ako žele da iskoriste potencijalne prednosti novih tehnologija. Kao rezultat, iako su puke funkcionalne veštine koje se odnose na automatizaciju i veštačku inteligenciju često ključne za rast poslovanja, one ipak nisu dovoljne; one zahtevaju i one suptilnije menadžerske i ljudske sposobnosti. Sa adekvatnim veštinama u oskudnoj ponudi, izvršni direktori moraju pronaći najekonomičniji način da pronađu ono što im je potrebno. Pređašnja istraživanja pokazuju da izvršni direktori sve više pribegavaju opciji da zapošljavaju ljude iz drugih sektora – pogotovo iz industrija koje su ih prestigle na putu ka inovacijama – ali i da angažuju spoljne saradnike kada je to potrebno. Ovogodišnje istraživanje pokazuje promenu. Sada su izvšni direktori fokusirani na usavršavanje i prekvalifikaciju postojećih zaposlenih.
Svetski ekonomski forum procenjuje da će prekvalifikacija po radniku koštati 24.000 američkih dolara, ali kada se ovo posmatra u odnosu na drugu alternativu – između ostalog, otpremnine za radnike koji su otpušteni i troškovi pronalaska novih radnika sa adekvatnim veštinama – prekvalifikacija zaista jeste privlačnija opcija. Razumljivo je da se organizacije fokusiraju na prekvalifikaciju. Kada im se da pogodno okruženje, ljudi mogu biti veoma prilagodljivi, a sposobnost organizacija da iskoriste tu prilagodljivost će postati sve kritičnija sa razvojem tržišta rada. Dobra vest je da su zaposleni više nego voljni da se ponovo prekvalifikuju. Prema globalnom istraživanju PvC-a na više od 12.000 radnika, zaposleni rado provode dva dana mesečno na obuci za nadogradnju svojih digitalnih veština, ako takvu obuku ponudi njihov poslodavac.
Današnji poslovi se razdvajaju na zadatke koji bi se mogli prebaciti, automatizovati, dopuniti tehnologijom ili ponovo sastaviti u nove uloge dok organizacije analiziraju kako se posao obavlja. Automatizacija i veštačka inteligencija neizbežno će zameniti neke radnike, iako izvršni direktori nisu ujedinjeni kada je u pitanju skaliranje ili brzina te smene. Poslovni lideri ne mogu zaštititi zastarele poslove, ali su ipak odgovorni za ljude na tim pozicijama. Međutim, proces efektivne prekvalifikacije je sve samo nije jednostavan. Trenutni programi učenja i razvoja većine organizacija nisu osmišljeni za složenost iskušenja sa kojima se zaposleni susreću. Usavršavanja moraju biti usmerena na osnovne nedostatke u veštinama, kao i na usađivanje makar osnovnih digitalnih znanja, a sve to sa ciljem stvaranja fleksibilne radne snage za budućnost.
Umesto tradicionalnih obuka u učionici, programi bi trebalo da se fokusiraju na sveopštu promenu ponašanja i razmišljanja o poslu, podstičući ljude na inovacije i rešavanje problema na nove načine.
Be the first to comment