U proteklih nekoliko godina, entuzijastična priča o mogućnostima koje je Četvrta industrijska revolucija otvorila malim zemljama poput Srbije postala je deo javne rasprave našeg društva. Iako sam primetio da je ovo tema koja vodi u inspirativne razgovore, koji često daju vrlo malo akcije, moram priznati da sam i sam zaražen „IT virusom“ i optimističnim pogledom na istorijsku priliku sa kojom se Srbija suočava.
Pre nekoliko godina, moje redovne posete iz Toronta (gde sam emigrirao sa diplomom Elektrotehničke škole Univerziteta u Beogradu 1993. godine) počele su da ostavljaju drugačiji, znatno optimističniji utisak na mene. Počeo sam da primećujem sve više pametnih i sposobnih ljudi koji digitalnu transformaciju doživljavaju kao istorijsku priliku za Srbiju, jer ona stvara radna mesta sa velikom dodatnom vrednošću – ne samo u IT industriji, već i u svim ostalim sektorima.
Korak po korak, ovaj entuzijazam me je doveo do odluke da napustim svoj 25-godišnji život u Kanadi, karijeru u elektronskom plaćanju i oblasti finansija, i da se vratim u Beograd u oktobru prošle godine, ovaj put na neodređeno vreme. Konkretna prilika bio je poziv da vodim privatnu, neprofitnu organizaciju sa gigantskom misijom i imenom koje samo po sebi mnogo govori – Inicijativa Digitalna Srbija.
IT sektor može biti još jači
Zaista mislim da Srbija ima dobre šanse da izgradi konkurentnu digitalnu ekonomiju na globalnom nivou zahvaljujući, pre svega, izuzetno jakom IT sektoru, za koji je već poznato da znatno poboljšava makro imidž naše ekonomije.
Procenjuje se da glavni deo prihoda i izvoza IT sektora u Srbiji (preko 80%), dolazi od kompanija koje pružaju usluge klijentima u inostranstvu. Naš cilj nije samo da podržimo rast celokupnog IT sektora, već i da postignemo bolju ravnotežu između prihoda koji dolaze od kompanija koje pružaju IT usluge i onih koje razvijaju sopstvene digitalne proizvode.
Zašto je to važno? Kompanije sa sopstvenim digitalnim proizvodima, pored programera, zapošljavaju još mnogo talenata u drugim profesijama, uključujući menadžment, marketing, dizajn, kao i stručnjake iz oblasti medicine, prava, lingvistike ili bilo koje druge u kojoj digitalne tehnologije mogu napredovati… Razvoj digitalne ekonomije i uključivanje drugih profesija i sektora u radna mesta sa visokom dodatom vrednošću jedan je od ključnih faktora potrebnih za širi društveni uticaj na koji ciljamo.
Zašto je Srbiji potrebna „Digitalna Srbija“?
Domen naše organizacije je ekosistem digitalne ekonomije, u širem smislu. U osnovi su kompanije svih veličina (od startupa do korporacija), čija je osnovna delatnost razvoj digitalnih proizvoda i usluga, bilo da je reč o sopstvenom proizodu ili proizvodu klijenata. Postoje i druge ključne kategorije učesnika koje mogu ubrzati ili usporiti rast digitalne ekonomije, poput telekomunikacionih kompanija koje pružaju digitalnu infrastrukturu (IoT, cloud), banaka (kapitalne i tekuće transakcije), obrazovnih i istraživačkih institucija, organizacija za podršku startupa (čvorišta, inkubatori), konsultantske firme za poslovnu strategiju i poreske savete, pravne stručnjake, medije i vladu koja upravlja pravnim i regulatornim okvirom.
Naš zadatak je da strateški sagledamo ceo digitalni ekosistem kako bismo diferencirali jake od slabih tačaka, kao i da bismo uskladili privatni i javni sektor sa sa strateškim prioritetima i programima za razvoj ekosistema. Zbog toga okupljamo vodeće igrače iz svih kategorija kao naše članove, kako bismo imali potpunu sliku i dubinu i kako bismo se nosili sa složenostima koje ovaj poduhvat donosi. Jedini izuzetak je Vlada. Kako bismo ostvarili svoju misiju, strukturirani smo kao nevladina, neprofitna organizacija, koja se finansira članarinama i projekatima i moramo ostati potpuno nezavisni od Vlade – koja nam je, naravno, važan partner, jer kontroliše pravni i regulatorni okvir.
Startupi kao pokretači Digitalne Srbije
U svom radu fokusirani smo na startup kompanije, jer one donose preko 50% novih radnih mesta, kako u razvijenim zemljama, tako i u onim u razvoju.
Da ne bismo „slepo“ razvili program u izolaciji za jačanje startup ekosistema, naš prvi korak je bio odabir najbolje globalne metodologije za njegovo objektivno ocenjivanje. Izabrali smo Startup Genome kao vodeću istraživačku kompaniju koja već godinama ocenjuje oko 60 startup ekosistema u preko 30 zemalja, uključujući Njujork, San Francisko, Toronto, London, Barselonu, Amsterdam i Moskvu. U partnerstvu sa UNICEF-om i kancelarijom srpskog ministra za inovacije i tehnološki razvoj, omogućili smo da se i naša zemlja ove godine nađe na listi.
Iz preliminarnih rezultata istraživanja već je bilo jasno da u našem startup ekosistemu moramo ojačati izvore finansiranja kompanija u ranoj fazi, kao i poboljšati znanje o svojim startipima u oblastima kao što su poslovno planiranje, menadžment proizvoda, marketing i prodaja.
Obrazovanje kao osnova
U obrazovanju vidimo ključnu i povezujuću snagu koja će učiniti da se naše društvo razvija oko naprednih znanja i veština.
Želimo da nastavimo sa ulaganjem vremena i ideja u razvoj postojećih dobrih praksi – poput kodiranja kao obaveznog predmeta u osnovnim školama, aktivnosti Fondacije Loop, specijalizovanih IT časova u srednjim školama. Pored toga, želimo da proširimo horizont i na visoko obrazovanje angažujući sve fakultete u Srbiji da udruže snage i razviju nastavne programe zasnovane na potrebama tržišta, i na taj način stvorimo uslove za rast svih sektora koji se odnose na IT industriju. Potrebni su nam obrazovani ljudi koji su spremni da posluju na globalnom nivou.
Pravni i regulatorni okvir oko nas
Svoju ulogu u pravnom i regulatornom okviru vidimo pre svega kao ulogu zagovornika interesa digitalnog ekosistema u javnoj raspravi i direktnim odnosima sa zakonodavcima. Vođeni isključivo interesima celog ekosistema, a ne pojedinih članova naše organizacije ili drugih učesnika na tržištu, već smo se upustili u razvoj konkretnih predloga za promene pravnog i regulatornog okvira koji mogu olakšati napredak digitalne ekonomije.
***
Naša programska orijentacija postavljena je prilično široko, upravo zato što je definisana uzimajući u obzir složenost digitalnog ekosistema, u kojem je svaka naša aktivnost u korelaciji sa velikim brojem igrača iz svih kategorija. U ovoj složenosti je na nama da vodimo usklađivanje svih aktera prema prioritetima, jer je to najbolji način da se pokrene razvoj jake digitalne ekonomije u našoj zemlji.
Be the first to comment