Da li je zaista u redu doživeti neuspeh?

Ovaj članak je prvobitno objavljen na sajtu Lean Startup blog.

Od Lean Startup Co. Education Program

“Neuspeh je ključ do uspeha; svaka nas greška nečemu uči.” Morihei Ueshiba

“Nemojte se bojati neuspeha. Neuspeh je samo korak ka poboljšanju.” Tony Jaa

“Neuspeh je najbolji učitelj.” Master Yoda

Nakon ovoliko citata mudrih vođa o tome koliko je neuspeh dobar, pomislili biste da je najbrži način da se popnete na vrh korporativne lestvice da doživljavate neuspehe sve vreme. Ali ovo nekako ne zvuči tačno. Ukoliko sve vreme doživljavate neuspeh na poslu, verovatno ćete samo završiti u ekspresnom vozu do Pink Slip City-ja.

Pa zašto onda u ovolikoj meri u korporativnim okruženjima čujemo da je neuspeh u redu? Dobro zamišljena poruka je: Bolje je pokušati nego ne raditi ništa. Bolje je težiti nečemu boljem i učiti, čak i kada ne dostignete ove težnje.

Ali problem sa leksikonom neuspeha je što on uklanja svu odgovornost. Svakako nije u redu doživeti neuspeh zbog nekompetentnosti, zašto što nas nije briga ili zato što smo loše prosudili. I naravno nije u redu doživeti neuspeh kada to sa sobom vuče čitavu kompaniju. Znajući ovo, potpuno je razumljivo što su neki zaposleni skeptični kada im njihovi lideri kažu da je u redu doživeti neuspeh.

Naravno, cilj svake kompanije je da uspe. Uspeh je ono što održava kompaniju u poslu. Uspeh održava tok plata. I uspeh izaziva daleko bolji osećaj od neuspeha.

“Nisam doživeo neuspeh. Samo sam pronašao 10000 načina koji ne funkcionišu.” Tomas Edison

Proces inovacije uglavnom uključuje pokušavanje mnogo stvari koje neće funkcionisati. Lean Startup metodologija je efikasan način da prebrodimo ove neuspehe i povećamo šanse za uspehom. U Lean Startup metodologiji, svaka ideja prolazi kroz Build-Measure-Learn petlju, gde brzim i ležernim eksperimentima na tržištu učimo kako da unapredimo naše ideje ili da ih ostavimo sa strane zarad nečeg drugog. Poenta Lean Startup metodologije nije u tome da bacite nešto na zid i da vidite šta će se zadržati. Umesto toga, svaki eksperiment uključuje promišljeni proces razvoja hipoteza i njihovo dokazivanje ili opovrgavanje pažljivom procenom ponašanja mušterija. Učenje je kritični ishod.

Naglašavajući “učenje” umesto “neuspeha”, još uvek možemo sebe smatrati odgovornim. Nakon eksperimenta, lider bi trebalo da upita tim “Šta ste naučili?” Ovo učenje bi trebalo da bude opipljivo i da pomogne timu da budu sve bliži tome da razumeju kako do uspeha. Tim koji ne uči jednostavno vrti točkove u mestu.

Dakle, sledeći put kada vas neko pita da li je okej doživeti neuspeh, recite: “Da, ali samo ako ste iz toga naučili nešto korisno!”