Alisa, možete li nam, za sam početak ovog razgovora, reći kako ste odlučili da postanete kouč?
Naravno. Uvek me je zanimalo presečenje ljudi i organizacija, kao i to zašto su ljudi radili na misiji kompanije, ili nažalost nisu, pa sam otišla u školu za biznis, Cornell da to proučim. Kada sam bila u Cornell-u, sve mi se preokrenulo i fokusirala sam se na strategiju i finansiranje računovodstva, tako da sam na kraju otišla u PricewaterhouseCoopers, gde sam bila stretški konsultant, što je bilo izvanredno iskustvo. Bila sam na brzom programu – 5 godina do partnera. U nekom trenutku sam doživela trenutak istine kada sam shvatila da to nije bilo ono čime bih želela da se bavim i da moram da potražim ono čime želim. Upoznala sam kouča na konferenciji. Pomislila sam: „O moj Bože, šta je to? To je ono čime želim da se bavim.“ Ona je očigledno pravila razliku, imala je puno strasti i sjaja, jednostavno sam pomislila da je to stvar kojom sam rođena da se bavim. Da pomažem ljudima i kompanijama da se brže razvijaju.
Šta bi, po Vašem mišljenju, bila razlika između life i biznis koučinga?
Mislim da je koučing spostveni domen i sopstveni proces. Koučing je koučing. Mislim da je jedina razlika u tome na šta se fokusirate. Biznis koučing se odvija u profesionalnom kontekstu, to je ono čime se ja bavim. Life koučing je više okrenut ka ličnom životu ljudi.
Takođe, vi poslujete sa velikim kompanijama, kao i sa start-upovima. Šta je izazovnije za kouča i zbog čega?
Oba predstavljaju izazov na neki svoj način. Veoma se razlikuju. Rad sa start-upovima je obavljanje koučinga sa liderima koji uspostavljaju i vode visoko razvijene poslove, što znači da mogu veoma brzo da se menjaju. Stvari veoma lako teku. Okolnosti se menjaju sve vreme izuzetno brzo, zaista je fokus na tome da se unesu sistemi i procesi koji pomažu u skaliranju, ali i ostavljaju proces za agilnost i kreativnost. Velike kompanije već imaju postavljene sisteme i kod njih je fokus na tome da nisu previše vezani za svoje sisteme i da lideri znaju kako da se prilagode i promene kada je to neophodno. Ovih dana su svi fokusirani na inovacije, kako voditi inovaciju i biti sposoban da se prilagodiš VUCA svetu u kome živimo danas, VUCA znači: nestabilno, neizvesno, složeno i dvosmisleno, kao i na to kako voditi u vremenu u kome je sve stalno pod znakom pitanja. Smatram da je i jedno i drugo izazovno, pitanje je sa kakvim izvršiteljem radim i kako se on suočava.
Ovo nas dovodi do još jednog pitanja, budući da ste na njega već odgovorili. Možda možemo malo da proširimo. Start-up nije samo način poslovanja već i način života. Šta je, po Vašem mišljenju, glavna razlika između korporacije i start-upa?
Jedno je kada vodite u areni visokog rasta, gde možda imate talenat koji je mlađi i ne toliko razvijen, ali je željan i veoma posvećen, a sigurno i izuzetno pametan i naviknut na agilnost. To se razlikuje od predvođenja u korporativnoj sredini gde radna snaga teži da bude dugoročnija ili tačnija, više po strukturi. Dakle, poenta je zaista pronaći način da se uvede struktura, a da se ne uništi kreativnost, a za start-up je poenta shvatiti da se Vaš posao menja na svakih 6 meseci, ili godinu ili 18 meseci, a u kompaniji, održavanje stabilnosti i predvidivosti koja je važna za veliku kompaniju, ali takođe i sposobnost da se uvede kreativnost i agilnost u radnu snagu.
Ovde imamo neku statistiku. Jedan od deset start-upa preživi poslovnu stopu. Može li koučing ovu stopu podići na dva, možda i tri, koji će preživeti?
Nisam sigurna. Nisam upućena u ovu statistiku. Ne mislim da jedan od deset preživi, zaista ne znam odakle ta informacija dolazi i jednostavno nisam sigurna da verujem u nju. Start-upovi su zaista teški i postoji puno elemenata koji se u njih uključuju. Ali kada se sve ovo kaže, mislim da koučing pomaže start-upovima je tako što ih sprečava da naprave greške. Trebalo je da spomenem ovo ranije: Vođe start-upa su jako često mlade, često vode prvi put. Stoga, ne samo da se bore sa rukovodstvom, već se bore sa najvišim poslom. Oni su izvršni direktori i svi im se povlađuju. Takođe, oni su osnivači, što znači da moraju jako brzo da nauče kako da budu vođe, pogotovo u takvom okruženju. Svi vrhovni lideri su pod velikim pritiskom i svi ih gledaju. Sve ovo, zajedno sa njihovim usponima i padovima u normalnim, svakodnevnim izazovima i usponima i padovima vezanim za biznis jednog start-upa. Kada se sve zaokruži, koučing može da pomogne izvršnom direktoru i osnivaču start-upa da se brže snalazi u svim ovim arenama i da mnogo brže nauči da bude lider. Brzina u svetu start-upa pravi ogromnu razliku između uspeha i promašaja.
Šta bi bili najveći izazovi sa kojima se start-upovi suočavaju u okviru posla?
Stvar je u tome kako postižete visoki razvoj i kako ostvarujete mlađu radnu snagu koja je željna, ali možda ima manje iskustva i kako osnivač, pre svega izvršni direktor, postaje tako brzo lider. Mislim da osnivači moraju da izađu na kraj sa unutrašnjim izazovima, sa nekim vrstama normalnih uspona i padova, koji dolaze sa tim da si osnivač start-upa. Zaista je izazovno.
Za kraj intervjua, zašto bi oni koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla trebalo da zaposle kouča?
Trebalo bi da zaposle kouča jer kada započinjete sopstveni posao, postoji mnogo toga što ne znate i kouč može da vam pomogne da izbegnete propuste tokom ovoga. Takođe, veoma je usamljenički. Niko ne razume kroz šta tačno prolazite, a kouč vam može pomoći tako što će biti poverljiva sigurnosna obala. Kouč može da ubrza vaše učenje i vašu sposobnost da brže izvršavate stvari, da vam pomogne da izbegavate zamke, pomaže mentorstvom i umirivanjem vas kao lidera, a takođe može i da vam pruži podršku na vrlo visokim i vrlo niskim nivoima normalne putanje jednog start-upa.
Takođe ću vas zamoliti da završite ovu rečenicu. Koučing je…
Brzo ubrzanje.
Samo želim da kažem da je koučing prelep mehanizam za lični i profesionalni razvoj. Ja lično smatram da ako se ne razvijamo, mi umiremo, pa svako treba da pronađe način da se razvija i raste lično i profesionalno.
Be the first to comment