Autor: Lean Impact
U svom debitantskom delu iz ove serije o izazovima Lean Impact-a, Ann Mei Chang predstavlja merenje uticaja kao jedan od top 10 izazova za društvene inovacije. „Kvantifikovati uticaj“, kaže ona, „je mnogo teže od prebrojavanja transakcija e-trgovine.“
I u pravu je.
Nema sumnje da se pri merenju uticaja javljaju neke komplikacije, ali u isto vreme, da li moramo ovo da predstavljamo kao izvlačenje zuba?
Možda je glavni problem sa merenjem uticaja taj što smo dozvolili sebi da verujemo da razumevanje društvenog učinka mora biti kompleksna, akademska praksa odvojena od biznis operacija. A ne mora da bude.
Tačno je, vrsta podataka koji su nam potrebni za procenu uticaja se razlikuje od uobičajenih povratnih informacija korisnika: stvari poput prilagođavanja proizvodu na tržištu, lojalnost mušterija i tokovi prodaje. Kao u bilo kom drugom biznisu, uspešna društvena preduzeća moraju da prikupe informacije o tome šta mušterija „želi“. Pored toga, trebalo bi da detaljno razmotre ono što je mušteriji „potrebno“ iz socijalne perspektive, npr. do kojih pozitivnih eksternih posledica bi se moglo doći i da li više marginalizovanih grupa može da pristupi njihovom proizvodu ili usluzi.
Dakle, šta sprečava novo socijalno preduzeće (ili osnovano) od dobijanja i korišćenja tipa podataka koji nam je potreban kako bismo razumeli uticaj?
U Lean DataSM smo radili na tome kako se alati za merenje uticaja mogu prilagoditi za društvena preduzeća i utiču na sektore za ulaganje. Ukoliko započinjete sa novom idejom, projektom ili biznisom kako biste stvorili društvenu promenu, i želite da započnete merenje od malih odstupanja, evo nekih praktičnih razmatranja.
1.Počnite od slušanja, ne od metrika.
Kada je u pitanju merenje uticaja, ljudi često imaju tendenciju da odmah počnu sa definisanjem gomile metrika za performanse. Jedan od razloga zašto nas ovo povuče je to što smo naučeni da ovako postupamo kada su u pitanju finansijski i operativni performansi. Ali kod uticaja je druga priča. Treba da na početku svog poduhvata merenja zauzmete kvalitativni pristup, postavljajući otvorena pitanja o iskustvu ljudi.
Primer iz prakse: Pitanje koje volimo da postavimo mušterijama na početku bilo kog angažovanja je „Da li je ovaj proizvod/usluga promenio vaš život?“ sa 5 mogućih odgovora od „život mi je sada mnogo gori“ do „mnogo se popravio“. Nakon ovoga postavimo jedno otvoreno pitanje interesujući se kako i zašto mušterija to misli. Tako jednostavno, a ipak tako moćno. Iz ovog pitanja možete početi da imate uvid u to da li je uticaj koji mislite da ostvarujete zapravo ono što mušterije doživljavaju. Organizacija Keystone accountability je sastavila listu dobrih pitanja koja imaju alternativni stil povratne informacije o uticaju.
2. Teorija o promeni vam je u isto vreme i prijatelj i neprijatelj.
Teorije o promeni su sve snažne, čini se da svi imaju lep dijagram toka koji opisuje krajnji uticaj koji će izvršiti na osnovu ulaznih podataka koje koriste. Ako se slabo koriste (što je uglavnom i slučaj), daju nam lažni komfor koji teorija drži bez potrebe za stvarnim testiranjem.
Primer u praksi: U svojim ranim danima, umesto da započnete sa teorijom potpunog razmaha, započnite sa nizom jednostavnih, testiranih hipoteza. Na primer, ako koristim prodajni kanal X, moj prodor u marginalizovanu grupu Y će biti veći od prodajnog kanala Y. A kada ste spremni za teoriju, umesto da trošite vekove na sopstveni obrazac, zašto ne biste pozajmili već spremnu DIY kutijicu sa sredstvima? Tamo se nalazi još gomila korisnih stvari.
3.Neka vam merenje uticaja ostane blago i povoljno.
Možda je najvažnije od svega da se osmisle brze i kratke ankete. Kada je u pitanju istraživanje, često postoji iskušenje da se doda još samo jedno pitanje, a merenje uticaja nije izuzetak. Odolite mu.
Primer u praksi: Indeks verovatnoće siromaštva odličan je primer brzog, kratkog upitnika koji je osmišljen tako da bude blag za ispitanika, ali je u stanju da razreši jedno od najsloženijih pitanja u razvoju: siromašni prihodi. Koristimo ga stalno.
4.Brinite se o pristrasnosti, ali odmorite se od statističke važnosti.
Kada prvi put prikupljate podatke, trebalo bi da najviše brinete o pristrasnosti. Česti razlozi za pristrasnost su osmišljavanje vodećih pitanja ili nenamerno ispitivanje nereprezentativnog uzorka. Ali ne pišete doktorat, tako da ne morate previše da brinete o postizanju 95% statističke važnosti. Uglavnom je bolje imati nekakve podatke nego nemati nikakve podatke.
Primer u praksi: Generalno, sve dok u grupi na kojoj vršite istraživanje ne postoji neka sistematska pristrasnost koja ih razlikuje od prosečnog kupca (tj. svi su oni vaši najnoviji kupci), verovatno će vam trebati uzorak od samo 200-300 anketa kako biste dobili robusne podatke. Nažalost, ne možemo baš tačno da vam preporučimo šta da radite a šta ne kada je u pitanju izbegavanje vodećih pitanja u ovom blogu, a uglavnom je ono što je potrebno za to baš iskustvo. Ali ovo je koristan mali blog sa dobrim savetima kako da započnete.
5.Nemojte da se upetljate u kompleksnoj metodologiji, ali ograničite svoje tvrdnje o uticaju na razumljivu količinu.
Merenje uticaja često deluje zastrašujuće. Ljudi se razbacuju velikim rečima kao što su uzročnost, pripisivanje i dodatnost. Ne morate u potpunosti da razumete ove termine pre nego što počnete da preispitujete da li nešto dobro radite. Uzmimo za primer uzročnost. Tehnički, uzročnost može da se razume na 4 načina od niske do visoke sigurnosti (u zavisnosti od toga da li ste postigli željenu promenu): pretpostavka, logika, statističke metode i kontrolisani eksperimenti. Ako ste pažljivi sa onim što tvrdite, možete da počnete da merite uticaj koji nije prisutan u formalnoj kontrolnoj grupi.
Primer u praksi: Pretpostavimo da prodajete solarni fenjer i željni ste da saznate kakav uticaj ostvarujete. Ako nema velike promene u ceni goriva, prelazak sa štetnog kerozina nakon kupovine vašeg proizvoda može se logično shvatiti kao pokazatelj uzročnog uticaja bez potrebe za uključivanjem neke dodatne metodologije. Ali ako, pak, želite da kažete nešto o obrazovnom performansu, jer mislite da će možda vaši klijenti pojačati učenje tokom noći, moraćete mnogo više da uključite istraživanje. Ako želite da se osvrnete na sve ovo – verujte nam, vredi – pogledajte našu seriju članaka o uticaju energije.
Ovih 5 saveta bi trebalo da vam pruže neku dozu samopouzdanja, bez potrebe za doktoratom, da počnete da pitate ljude šta misle o vašem poslu i, ako vam se posreći, možda ćete na osnovu tih povratnih informacija moći da utičete pozitivno na njihov život. Bilo ko je radoznao i želi da pita može da obavi neku vrstu agilnog merenja uticaja. U našem radu, kroz vreme smo uočili da su organizacije koje postavljaju otvorena pitanja o uticaju, i hrabre su da čuju i pozitivne povratne informacije i kritike, su one koje su najuspešnije u daljem stvaranju. Što je, na kraju krajeva, ono zbog čega smo svi ovde.
Hvala Tomu Adamsu na doprinosu ovom članku. On je glavni direktor za uticaj kompanije Acumen i ko-voditelj njegovog Lean Data pristupa.
Be the first to comment