Rođena sam i odrasla u Samarkandu – gradu u jugoistočnom Uzbekistanu – jednom od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova Centralne Azije.Tražeći mogućnosti i slobodu, moja porodica je ostavila sve iza sebe i preselila se u Njujork u novembru 1994. godine, kada sam imala samo 13 godina. Moja mlađa sestra Victoria uvek me je gledala kao svog uzora – nije bilo vremena za prolazak kroz gneve besa kroz koje tinejdžeri obično prolaze u toj dobi. Morala sam da budem samomotivisana jer moji roditelji nisu imali vremena da daju smernice ili u potpunosti upravljaju svojim ćerkama jer su morali da grade život od nule za porodicu. Ne znajući engleski jezik kada sam došla u SAD, bačena sam u školski sistem Njujorka da bih naučila da samostalno pecam. Imigracija u drugu zemlju bila je u najmanju ruku putovanje, ali ipak sam bila motivisana da budem samoorganizovana i samozadovoljna – i zahvaljujem roditeljima što su mi od ranih godina usadili te osobine. I sama sam bila motivisana i naučila kako da budem mentor svojoj sestri kako bih je motivisala da uči. Tada sam znala da će moji uspesi i postignuća ciljeva na mom životnom putu biti mogući samo uz samomotivaciju i samoorganizovanje. Danas primenjujem iste vrednosti i principe na svoje timove.
Početak rada sa agilnim timovima i gledanje njihovog rasta su ono što me nadahnjuje da se neprestano fokusiram na lično napredovanje i zrelost timova. Rad sa liderstvom na rešavanju organizacionih prepreka, zaštiti interesa tima i pozitivnim odgovorom u njihovoj sreći i visokom zadovoljstvu mušterija je razlog zašto radim ono što radim svakog dana!
Uživam da gradim nove timove i sprovodim ih kroz njihovo agilno putovanje, ukrcavajući ih kroz njihove discipline, a zatim od Sprinta do Sprinta vodeći ih kroz njihovo lično putovanje do samorefleksije, inspekcije i prilagođavanja, ka samospoznaji da je to u njihovom najboljem interesu da kao tim postignu taj međufunkcionalni aspekt i prihvate da budu tim u obliku slova T – čime postaju istinski samoorganizujući tim. U početku, neki članovi tima gledaju prema svom direktnom menadžeru, prethodnom tehničkom rukovodiocu i / ili najstarijem članu tima kako bi dobili smernice oko toga šta bi bio najbolji sledeći korak. Ipak, ohrabrujem Scrum Mastere sa kojima obavljam koučing da iskoriste neke dokazane tehnike kako bi motivisali timove da sami budu najbolji.
„Čarobni štapić“ je sjajno sredstvo – dajem ga pojedincima i timovima da istraže šta bi sami uradili da imaju taj čarobni štapić i imaju moć da rade bilo šta što žele kao tim koji ostavlja bilo kakva organizaciona pitanja po strani. Tu se događa magija – kada, na primer, članovi tima, čak i oni stidljivi, iskoriste taj čarobni štapić i vidim da sve sjajne ideje počinju da teku iz tima u celini! Uzbudljivo je videti rast u članu tima ili čak u celom timu kada imaju taj „aha“ momenat- da imaju kontrolu i da mogu nešto pokušati – i u redu je da ne uspeju, ako ovo ne uspe – bar su imali priliku da to sami istraže.
Ranije sam obožavala da motivišem timove, da slavim to što smo dostigli ili čak prestigli ciljeve tako što izvedem svoj Scrum tim na ručak nakon uspešnog izveštaja gde Scrum Master ili Product Owner „nazdrave“ tako što naglase neku oblast gde je tim primenio taj Sprint. Ovo podstakne pozitivno ponašanje i motiviše tim da proba neke nove stvari. Takođe se redovno dešavalo da se pojedini timovi sastanu i povežu na raznim nivoima u našem lokalnom baru četvrtkom uveče, kada je u toku Happy hour.
Kao agilni kouč, redovni sam zaštitnik lokalne prodavnice krofni, jer je lako ispuniti timove besplatnim krofnama, kafom i slatkišima. Tokom COVIDa, to nije tako jednostavno učiniti. U pojedinim trenucima je ostati motivisan zaista veliki izazov – jer timovi rade više sati kada rade od kuće. Redovno imamo Happy hours preko zooma, microsoft teams-a i ostalih platformi za kolaboraciju kako bi se timovi povezali na personalnom nivou i kako bismo podržali jedni druge u izazovima kod kuće i na poslu. Scrum Master jednog tima se dosetio da dostavi ručak na kućne adrese svih članova tima u isto vreme da imaju timski ručak – hrana je uvek mali znak pažnje koji se dugo pamti. Izuzetno je motivišuće kada lideri pokažu da cene naporan rad svog tima, prisustvuju Sprint Pregledima i pošalju brzinsku poruku pažnje i priznanja napornog rada koji tim postiže.
Motivacija je u direktnoj vezi sa produktivnošću tima. Često me pitaju „Kako da motivišem agilne timove i stvorim tim koji će ostvarivati visoke performanse?“ Moj stav je da motivišem timove tako što dajem članovima tima da sami kontrolišu svoj rad, ostavljajući im mogućnost za izazov i usavršavanje, i usklađujući njihov rad sa višom svrhom:
- Budite lider sluga – služite potrebama tima – Timu možda ne treba mnogo toga, ali imati stav i želju da im pomognete šalje snažnu poruku. Posmatrajte i pratite koje potrebe nisu ispunili i kako možete da im pomognete da to urade. Pitajte „Šta mogu da uradim da pomognem?“
- Verujte im da će obaviti svoj posao na najbolji mogući način – Pozitivan stav podrazumeva da su pojedinci celoviti, kompetentni i da mogu stvari da shvate sami. Svi ljudi su po prirodi dobri i imaju sve interne resurse da se razvijaju kao pojedinci. Agilni koučevi i Scrum Masteri očekuju od tima da ostvaruje visoke performanse na visokim nivoima i da reše sopstvene probleme.
- To nije Sprint, to je putovanje – kontinuirano podstičite tim da ostvaruje visoke performanse – Menadžeri, lideri, Scrum Masteri i Product Owneri treba da očekuju visoki performans od svog tima i da urade sve što je u njihovoj moći da ovo i podstaknu.
Na kraju, unutražnja samomotivacija je Sveti Gral za vođenje timova u svom najboljem izdanju. Ako imate tu vrstu motivacije, možete da se suočite sa bilo kakvim izazovom dok vodite svoj tim, da rastete sa njima i inspirišete ih da se potpuno usavrše u poslu. Moja unutrašnja motivacija mi pomaže da nastavim da se razvijam i uzimam najbolje iz svega što radim.
Be the first to comment