Recite nam prvo nešto o svojim hobijima i stvarima koje radite sa puno strasti.
Obožavam da vozim bicikl. Jako vodim računa o svom zdravlju. Pre mnogo godina, dok sam preispitivao svoje vrednosti, kao drugu najvažniju sam odredio mentalno i fizičko zdravlje. Pored zdrave ishrane i drugih vidova fizičke aktivnosti, puno vozim bicikl.
Posedujem dva drumska i jedan planinski bicikl. U Ostinu ima puno lepih mesta za vožnju bicikla. Obično pređem između 60 i 80 kilometara nedeljno, a nekad i više.
Takođe sam jako zavoleo biljke i cveće. Prošle jeseni sam kupio novo imanje, tako da se sada i unutra u velikoj meri zanimam biljkama, što za mene predstavlja život i živu umetnost. To je par mojih strasti.
Hvala. Hajde da razgovaramo sada o odgovornosti, kao oblasti gde ste stručni. Da li odgovornost ima nekakve veze sa zrelošću? Može li, na primer, Petar Pan da bude odgovoran?
Kako je odgovornost povezana sa zrelošću? Naš svet je prepun laži i ograničenih uverenja. Svakog pojedinca dobronamerni roditelji, učitelji i ostali dok odrasta uče raznim neistinama. Zrelost znači steći mudrost da raspoznamo te laži.
Imate problem, počinje anksioznost i frustracija, a kada zaista sagledate situaciju možda ćete pomisliti “Verovao sam ceo život u ovo, a ovo čak nije ni tačno. Sada shvatam pravu istinu.” U ovom momentu oslobađate svoju mentalnu energiju – upravo odatle potiču nova sloboda, izbor i moć.
Što više radite na odgovornosti, uspešnije ćete sagledati stvari onakve kakve zaista jesu. Ovo nam pokazuje kako su povezani zrelost, mudrost i odgovornost. Ne bih rekao da nas zrelost čini odgovornijima, već da nas to što radimo na odgovornosti brže čini mudrijima. Čovek može da bude izuzetno zreo i tokom mladosti.
Prvi put sam video proces odgovornosti u svojim ranim danima učenja agilnog načina rada. Ali ovo je mnogo više od sredstva, zar ne?
Christopher:
Da, poenta odgovornosti nije samo u agilnom. Štaviše, nije ni samo u poslu. Proces odgovornosti je kognitivni šablon koji na jedinstven način objašnjava kako reagujemo na promenu, frustraciju i uopšte na to što su stvari pošle naopako. Samo o tome se radi. To je mentalni šablon koji funkcioniše na svakoj osobi. Svest o ovome i naravno primena u svakodnevnom životu mogu učiniti osobu još agilnijom.
Može je učiniti i još slobodnijom, moćnijom, omogućiti više izbora, ljubavi i mira. Osoba može postati srećnija, produktivnija, imati bolje odnose itd. Gurui su uvek govorili da je prvo pravilo uspeha u bilo kakvom poduhvatu da se preuzme 100% odgovornosti. Dakle, ako radimo na odgovornosti možemo dobiti sve benefite koje poželimo, bolje zdravlje, bolji život, bolju karijeru, bolji posao, bolje odnose, bolju produktivnost, sreću, šta god.
Postao sam radoznao, kako možemo da radimo na odgovornosti?
Da, vežba odgovornosti! Upravo na to sam fokusiran već najmanje tri godine. Shvatio sam da mogu da pišem ili govorim o procesu odgovornosti, da inspirišem ljude i sve ih uzbudim. Ali kasnije sam shvatio da manje od 1% ljudi zapravo uradi nešto sa tim informacijama, jer vam to što znate za proces odgovornosti ne donosi nikakvo dobro. Samo ako ga primenite u sopstvenom životu možete izvući neke benefite.
Način da se ovo vežba jeste da uhvatite sebe u mentalnom stanju krivice i da prestanete da okrivljujete. Zatim uhvatite sebe u stanju pravdanja i prestanite da pravdate. Uhvatite sebe u omalovažavanju i prestanite da omalovažavate. Uhvatite sebe u obavezama, odbijte da budete zarobljeni. Tek tada vaš um ulazi u stanje odgovornosti, gde pronalazite jasnoću, gde imate pristup svim neverovatnim izvorima. Ovo nazivamo mentalno stanje slobode, izbora i moći.
Dakle, odgovornost se vežba korišćenjem 3 ključne stvari Namere, Svesti i Suprotstavljanja. Objasniću svaku od njih.
Namera funkcioniše na dva načina. Prvi način da počnemo da je vežbamo jeste da postavimo za cilj da stupimo u stanje odgovornosti prilikom svake prepreke u našem životu. Razlog je zato što je ovo jedino mesto gde možemo da se rešimo te prepreke. To je jedino mesto gde možemo da otkrijemo u čemu leži pravi problem.
Život nas uči da se nosimo sa preprekama. Većina ljudi je jako dobra u ovome, a pogotovo visoko obrazovani, veoma motivisani ljudi sa snažnim performansima. Učili su nas da se nosimo kroz Krivicu, Opravdanje, Sramotu i Obaveze ceo život i jako smo dobri u ovome.
Koristimo ključ namere, moć izbora, kako bismo prilikom svake prepreke došli do mentalnog stanja odgovornosti. Ja radim na odgovornosti već 29 godina. Dok se drugi ljudi zaglave na krivici, ja prepoznam krivicu otprilike u stotinki i ostavim je po strani. Zatim pomerim dijagram za još pola sekunde i kažem “Okej, kako sam uopšte stvorio sebi ovu prepreku i kako ću je se rešiti?”
Drugi deo vežbe je svest. Vrsta svesti koju nam ovo pruža jeste samosvest. Postajemo mnogo svesnijih svojih misli i kako se zaglavimo ili zarobimo. Kada krivimo, bolje upoznajemo sebe, pa tako možemo i da se uhvatimo u krivici. Princip je potpuno isti i za sva druga stanja uma. Ljudi se često zaglave prilikom otklanjanja prepreke jer nisu ni svesni da to rade. Većina posla koji obavljaju koučevi, mentori i masteri odgovornosti se svodi samo na pomaganje ljudima da vide kako se nose sa preprekama. Dakle, svest je ogromna.
Treći ključ je sukob, što znači biti voljan da se suočiš sa sopstvenim strahom, da se pogledaš u ogledalo i suočiš se sa svojom anksioznošću, sa svojom preprekom, jer je to jedino mesto gde možete da preispitate svoje misli i pronađete laži, kao i pravu istinu. Na ovaj način rastete i razvijate mudrost.
Jedan od načina da radite na odgovornosti jeste da shvatite da ne možete ništa da uradite povodom šablona procesa odgovornosti u svojim mislima. On je uvek tu. On je u vama, u meni, u svima i nikada se neće promeniti. Svaki put kada se nešto loše dogodi moj mozak će preći na proces okrivljavanja. Upravo tri ključa Namere, Svesti i Sukoba koje razvijate su moći uma uz pomoć kojih pristupamo procesu odgovornosti. Namera, naša sloboda uma, svesnost, svest, pažnja, fokus, dubokoumnost, prisutnost. Sukob, hrabrost da se suočimo sa sobom i sopstvenim strahovima.
U svim besplatnim uradi sam uslugama, kao i u premium uslugama, pomažem ljudima da rade na ovome kako bi brže postali mudriji. Ne pokušavam samo da ih podučavam modelima ili informacijama. Pokušavam da pomognem ljudima da zapravo počnu ovo da primenjuju na dnevnoj bazi, jer stvari kreću po zlu svaki dan ceo dan.
Dogovorili smo se da objasnimo par tih graničnih stvari. Zato što je proces odgovornosti samo vrh brega kada je u pitanju odgovornost. Postoji nešto više. Postavljanje granica je za mene veoma tanka linija između odustajanja i “Okej, ništa me ne zanima”. A kada postavimo granice, sa druge strane možemo da zaštitimo sebe tako što se nećemo uključivati u ceo ovaj proces. Možete li da nam objasnite malo više da li postoji nešto što možemo da uradimo povodom ovoga?
Dolazimo do mentalnog stanja odustajanja zbog bola koji nam nanose sramota i obaveza. Ono što sam shvatio je da kada pametni, obrazovani stručnjaci počnu da praktikuju odgovornost, jako brzo postanemo odlični u identifikaciji i izvačenju iz krivice i opravdanja. Međutim, nastavljamo da provodimo mnogo vremena na nošenje sa sramotom, obavezom i odustajanjem.
Razlog ovome je što društvo definiše odgovornost kao rađenje onoga što je potrebno bez obzira na to da li mi to želimo. Dakle, dobri ljudi troše puno vremena na sramotu i obavezu, što dovodi do veće povređenosti i frustracija.
Ako pogledamo definiciju odustajanja, shvatićemo da je to stanje uma. To je kao da stavljamo nešto u ormar. Imamo ogroman ormar u svom umu. Tu stavljamo probleme kako se ne bismo osećali tako loše. Problem je što oni i dalje troše našu emotivnu i mentalnu energiju kada su u odustajanju, samo što ne bole baš toliko. Primer je jezik isključenosti. Odustajanje je u modelu odgovornosti način da se kaže da je neko aktivno isključen. Postoji jako veliki broj ljudi koji se ne angažuje aktivno na poslu. Zašto je to tako? Potreban im je posao. Prihvataju posao koji ih ne inspiriše, ili ih ne inspiriše okolina, a ponekad i oba i ne budi njihovog unutrašnjeg genija. Dakle to je obaveza – moraju da se pojave i izdvoje određeno vreme kako bi dobili platu.
Zatim se osećaju loše jer ne znaju kako da dobiju bolji posao. Način na koji čuvaju svoje mentalno zdravlje je tako što se pojave i budu isključeni. Odlaze u stanje odustajanja. Odustajanje kao način da očuvamo svoje mentalno zdravlje, jer ne znamo kako da rastemo, kako da preuzmemo odgovornost.
Susrećem se sa ovim svaki dan na poslu. Jedan od razloga što ovoliko obožavam ovaj materijal jeste što svaki dan vidim pametne, obrazovane ljude visokih performansa, koji dobro zarađuju, sjajni su, ali se osećaju zarobljeno u životima koji im se ne dopadaju. Ne znaju kako su došli u tu poziciju i kako da to promene. Funkcionišu tako što stalno kruže kroz sramotu, obaveze i odustajanje, što nazivamo pseudo-odgovornost. Prema standardima društva oni su dobri građani jer društvo nagrađuje sramotu, obaveze i odustajanje. Oni se nalaze na točku za hrčka. Ekonomske mašine društva nastavljaju da im daju savete kako da budu uspešniji, produktivniji, kako da zarađuju više, priušte veću kuću ili pronađu bolju suprugu. Ali zapravo se nikada ne fokusiraju na stvaran problem, a to je da ne koriste svoju jedinstvenu inspiraciju i genija u sebi da dođu do rezultata do kojih im je stalo.
Upravo to je ono što pokušavam da promenim u svetu.
Pričali smo o tome kako uključivanje procesa odgovornosti u naš svakodnevni život utiče na naše shvatanje odgovornosti. Pomenuli ste da proces odgovornosti, ili čak reč odgovornost sama po sebi, ima različito značenje u različitim kulturama. U Srbiji, odgovornost možemo povezati sa velikim brojem stvari. Međutim, smatram da je teorija koju propovedate i primenjujete jedinstvena za svaku osobu na svetu. Pa kako možemo biti tako istrajni u svojoj nameri da budemo odgovorni?
Dobro pitanje. Hvala što ste ga postavili.
Pre svega, izrazite nameru da radite na ovome, i da izazivate odgovornost prilikom svake prepreke. Dobro razmotrite ovaj model i odredite da li on predstavlja ono što vam se dešava u glavi ili ne. Kada sam prvi put pogledao ovaj model, već sam završio organizacione nauke, gomilu psiholoških i socioloških modela. Pogledao sam ovaj model i rekao “Ovo je najbolji model normalne psihologije koji sam ikada video, koji govori o tome kako funkcioniše mozak normalne osobe bolje nego bilo koji drugi.” Rekao bih da prvo treba da odredite šta je tačno za vas i šta želite da primenjujete svakog dana svog života.
I sledeća stvar, treba da shvatite da je 10,000 puta lakše da uočite ovo na poslu u drugim ljudima, nego da uočite kod sebe, jer ga uočavamo u ponašanju i jeziku drugih ljudi. A kada smo u ovom stanju, ne možemo da uočimo istu stvar kod nas samih. Prestanite da primenjujete ovo na sve ljude osim na sebe. Steknite nameru da dođete do mentalnog stanja odgovornosti prilikom svake prepreke, anksioznosti, frustracije, svega što vas nervira u životu, jer upravo to će vas dovesti do rasta, učenja i slobode i otkriće vam vašu inspiraciju i unutrašnjeg genija.
Želim sada da odgovorim na to pitanje kako je moguće da reč “odgovornost” predstavlja toliko različitih stvari. Ne mislim samo da predstavlja različite stvari u različitim kulturama. Mislim da u okviru jedne kulture, odgovornost predstavlja oko 1000 različitih stvari. Ali u suštini, odgovornost predstavlja uzrok i efekat. Stoga pitanje “Ko je odgovoran za ovo?” znači ko je ovo izazvao. Mentalno stanje odgovornosti o kom pričamo se definiše kao “posedovanje moći i sposobnosti da stvaram, biram i privlačim”. Dakle ako posedujem moć i sposobnost da stvaram cipele i privlačim svoju stvarnost, to znači da stvaram, biram i privlačim ceo svoj svet. Ovo znači da ako u mom svetu postoji bilo šta što me uznemirava, onda ću upravo ja biti taj koji će ispitati zašto me ovo uznemirava i šta mogu da promenim kako ne bih bio uznemiren.
Za kraj, uložili ste veliki deo svog života i rada proučavajući odgovornost. Da li ste se ikada zapitali “Da li vredi?”
Ponekad kada sam pred nekim izazovom, zaista se ovo zapitam. Odgovor je uvek “naravno da vredi”. Ne bih ovo menjao ni za šta na svetu. Imao sam najispunjeniji, najbogatiji život koji mogu da zamislim. Slobodan sam, imam moć i izbor. I osećam se sjajno.
Be the first to comment