Koučing je, bez sumnje, odlično sredstvo koje se usuđuje da izazove ljudska ponašanja, bilo namerno ili nesvesno. Međutim, to kako kouč probija najdublje delove ljudske duše i psihe koji su odgovorni za upravljanje ovim ponašanjima, je totalno drugačija igra, ona koja se igra na ivici, sa nepredvidivim ishodima. Dok sam intervjuisao Gorana, osetio sam energiju koju poseduju samo izuzetno stručni i posvećeni koučevi – istinsku brigu i saosećanje sa klijentom. Goran je želeo da prikaže istinsku i inspirativnu studiju slučaja koja se izdvaja kao primer za dramatičnu promenu koja je bila inicirana i podržana kroz koučing, u kojoj ‘žilav’ mladi čovek izrasta u nekog ko osvaja zlatnu medalju četiri puta, na četiri različita sportska događaja. Ovaj članak se ne odnosi samo na to što Goran shvata Slavišino ime bukvalno, što u pravom smislu te reči na srpskom znači ‘onaj koga slave’. Goran je zaista želeo da istakne svog klijenta kroz ovu priču, jer on to zaslužuje. Sledi priča o Goranovom iskustvu sa Slavišom, ispričana srcem…(Urednik)
Kada sam upoznao Slavišu, izgledao je kao i ostali snažni muškarci u formi koje možete videti u tradicionalno grubom beogradskom komšiluku. Slaviša me je obavestio da želi da osnuje sopstveni klub za treniranje izdržljivosti i jačine. Nakon samo 15 minuta razgovora sa njim, bilo je očigledno da poseduje i snagu i znanje da ostvari svoju viziju, ali mu nedostaje samosvest, ideja o sopstvenom identitetu i vrednostima koje su postojale izvan kluba. Postalo je očigledno da je u Slavišinom slučaju bilo potrebno primeniti Diltsovu piramidu.
Diltsova piramida je model lične promene. Sastoji se od serije nivoa, od kojih je svaki sastavljen, a i ograničen, od onog ispod. Stoga vaše sposobnosti definišu u kojim ponašanjima možete da učestvujete, ali su takođe sastavljene od vaših dotadašnjih ponašanja. Nove sposobnosti možete steći samo ako se uključite u nova ponašanja. Ovo je priča o tome kako mala promena u Diltsovoj piramidi logičkih nivoa (DPLL) može da dovede do tektonskih pomaka u životu kao celini.
Tokom prvih nekoliko meseci naših sesija, bez obzira na to na čemu smo radili ili o čemu smo pričali, osećao sam se prisiljenim da stalno postavljam isto pitanje: “A ko si ti, Slaviša?”. U početku je ovo bilo frustrirajuće i za mene i za njega, dok konačno nisam dobio odgovor koji je klijent sam morao da zna: “Ja, Slaviša Obradović, sam trener fitnesa sa najboljim programom obuke u celini!”. Ovaj odgovor nas je naveo da iskoristimo inspiraciju kao prvu fazu naše koučing metodologije. Konačno smo shvatili svoj cilj. Kako može trener fitnesa, bez formalnog obrazovanja, ali koji je ceo svoj život posvetio spartanskoj snazi i treninzima izdržljivosti iz čiste ljubavi, da dokaže da je njegov način obuke dobar? U ovom trenutku, Diznijeva kreativna strategija nam je pružila potreban odgovor.
Diznijeva kreativna strategija je sredstvo za kreativno razmišljanje, a inspirisao ju je Volt Dizni, koji je poznat po stvaranju kreativnih ideja i njihovom pretvaranju u stvarnost. Njegovi prijatelji i saradnici su tvrdili da zapravo postoje 3 različita Volta: sanjar, realista i spojler. Nikad se ne zna koji od njih će doći na sastanak. Strategiju Volta Diznija je kasnije naglasio i doradio NLP ekspert Robert Dilts. Definisao je ovu tehniku kao Diznijev način da svoje snove pretvori u realnost. U ovoj metodi, grupa ljudi koristi specifičan tok razmišljanja što stvara parelelno razmišljanje koje se može koristiti za generisanje, procenu, kritiku ideja i rešavanje problema.
Slaviša je takođe iskusio ovaj konflikt između sanjara, kritičara i realiste. Na kraju, najhrabriji deo Slavišine ličnosti, kritičar, je pogurao Slavišu da postavi cilj da osvoji 4 zlatne medalje u 4 različita sporta kako bi dokazao svoj kvalitet kao trenera.
Prvi sport koji je izabrao je bio Ashihara karate. Kako bi utvrdio koji su atributi neophodni da bi postao šampion Ashihare, koristili smo vežbu točak života.
Koučevi koriste točak života kako bi pomogli klijentima da razmisle o svakoj oblasti svog života i procene šta je u ravnoteži. Kao ovakav, pomaže da se odredi kojim oblastima života treba posvetiti više pažnje. Na osnovu rezultata, stvorili smo korake za akciju, proverili nivo Slavišine posvećenosti i iskoristili ga kao jedini kriterijum za praćenje rezultata tokom naših koučing sesija. Naš jedini cilj je bio da održimo Slavišin nivo posvećenosti na devet ili deset, svake nedelje. Na kraju, prvi cilj je bio postignut i Slaviša je osvojio internacionalni turnir Beogradski pobednik i otišao kući sa zlatnom medaljom.Sledeće sa čim smo morali da se suočimo je bilo slabljenje Slavišinih rezultata kroz komentare kao što su: “Slaviša je uvek bio veoma snažan, ali se borio samo obučen u kimono i osvojio zlato, što nije ništa specijalno.” Ono što mu je bilo potrebno u tom trenutku je bio krajnji test, onaj koji se ne može podrivati.
Jednog dana mi je Slaviša rekao da obratim pažnju na njegov Facebook status – tvrdio je da će istrčati ceo maraton za manje od pet sati, nakon samo 20 dana treniranja. Uradivši ovo, stavio je celu obuku na test, a iskreno, čak ni ja nisam mislio da je sposoban za ovo. Dve nedelje nakon objave i nedelju dana pre maratona, Slaviša me je pozvao da mi kaže da misli da ne može da prođe znak 35k i da je napravio ogromnu grešku što je tvrdio svima da on to može. U to trenutku sam shvatio da bi se, ako ne izazovem najjaču emociju kod njega, ceo projekat raspao i da bismo obojica morali da se pomirimo sa porazom. Dok sam analizirao DLL, vrzmale su mi se dve reči po glavi – ključne vrednosti. Shvatio sam da mogu da iznesem poslednjih 10K fokusirajući se na Slavišina uverenja. Odlučio sam da sve što imam stavim na četvrti nivo – kao u ruletu, i da prekršim sva pravila koučinga tako što ću direktno izazvati Slavišu. Pitao sam ga sledeće: “Okej, iza hiljada i hiljada sati koje si proveo trenirajući, iza svega što si žrtvovao, koja je to jedna stvar koja se krije iza svega ovoga i motiviše te da ovo radiš, a nisi rekao nikome za nju?”. Bio sam zapanjen njegovim dubokim odgovorom: “Vidi, uradio sam puno različitih stvari u svom životu, dobrih i loših, zabavnih i dosadnih, ali svaki put kada bih otišao u teretanu ili na igralište da treniram, ulazio sam u svoj svet gde su važila moja pravila. Želim da to podelim sa ljudima i da im pomognem da shvate sve skrivene potencijale koji postoje u njima.” Rekao sam mu: “I stvarno ćeš dozvoliti maloj 10k da uništi tvoj san? Neću razgovarati sa tobom dok ne završiš taj maraton i ne doneseš rezultat!”
U tom trenutku sam znao da rizikujem sve, ali sam takođe znao da je to bio jedini način da pokrenem njegovu najjaču emociju. Slaviša je završio maraton za 4 sata i 53 minuta. Ovo je bila njegova druga zlatna medalja, što je značilo da su ostale još samo dve.
Za sledeći izazov, koji je bio brazilski Jiu-Jitsu, utvrdili smo identitet, vrednosti i stvorili smo korake za akciju – Slaviša je osvojio dve zlatne medalje u Nemačkoj, zlato u Italiji, na evropskom prvenstvu, kao i još mnogo drugih medalja na različitim evropskim turnirima.
Kao četvrti sport, Slaviša je izabrao ketlbel. Neposredno pre početka priprema za prvi turnir, pozvao sam Slavišu i rekao mu: “Znaš šta su ciljevi, četiri faze projekta (inspiracija, izvršenje, integracija i završetak), koji su neurološki nivoi, itd. Sada uzmi ovo znanje i iskoristi ga na sebi i onima koje treniraš – to je tvoja diploma!”
Slaviša je osvojio zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju u ketlbelu u Hrvatskoj, a dvojica njegovih učenika su osvojili srebro i bronzu. Ključ ovog procesa je bio da Slaviša promeni to kako identifikuje sebe, i vrednost na višim neurološkim nivoima koji vode do celog ovog uspeha. Prema konceptu “efekta leptira”, nešto jako malo kao što je treperenje krila leptira može na kraju da izazove uragan na pola puta preko sveta.
Be the first to comment