Promena

Kada izjavimo da su svi aspekti putovanja vredni,

život postaje dragocen!

– Merilin Atkinson

Mi, ljudi, stalno prolazimo kroz promene. Pa, kakva je onda naša perspektiva promene u sadašnjim okolnostima u kojima živimo u poslednje dve godine? Ova situacija sa pandemijom dovela je do toga da se pravila naše životne igre naglo i značajno promene za većinu. Iskustvo promene kroz koju prolazimo svakodnevno zavisi u osnovi od ličnog stava prema donošenju odluka da se suočimo sa takvom promenom.

Verovali smo da znamo sva pravila i da imamo kontrolu nad svojim životima. Na naše iznenađenje, odjednom smo se našli u potrebi da reorganizujemo, promenimo, pa čak i transformišemo poteze na našoj životnoj tabli za igru. Međutim, sve ove promene se ne dešavaju preko noći, zahtevaju od nas da zastanemo i ponovo razmislimo i budemo spremni da preispitamo svoju ulogu i svrhu u promenama kroz koje želimo da prođemo.

Mihael Bungai Stanier, autor knjige Coaching Habits, piše o tome kako bi bilo lako napraviti malu ili veliku promenu navodeći da sve zavisi od vrste vezanosti koju osoba želi da promeni. Dobra vest, kaže se da su ljudska bića bića inovacija. Stoga ćemo se sada zapitati kakvu promenu ili promene želimo da napravimo i kako ćemo dati prioritet našim vezanostima ili se rešiti istih. Pored toga, zaista treba da razmislimo o uticaju koji će ove promene izazvati na naše živote, na druge, pa čak i na našu okolinu.

Ako se ima u vidu da se ontologija jezika odnosi na način, mi živimo svoj svakodnevni život na jeziku ljudi. Iz ove perspektive, vidimo kako se razgovori u porodici, u poslovnom svetu, sa nama samima, razgovori o koučingu kreću u nove oblasti učenja zahvaljujući spremnosti da se kvalitet tih razgovora preispita kako bismo razvili bolje okruženje među nama.

Dalje, važno je pomenuti izjavu španskog filozofa Ortege i Gaseta: „Ja sam ja i svoje okolnosti, ako ne spasem svoje okolnosti, neću ni sebe spasiti“. Razmišljajući o tome, moramo se fokusirati na značajne promene koje smo oblikovali u našoj interakciji sa drugima s obzirom na trenutni kontekst. Promene kao što je činjenica da sada možemo da se suočimo sa novom vrstom intimnosti interakcije sa samim sobom i sa drugima teraju nas da pažljivo revidiramo svrhu naših razgovora. Ova revizija se može razvrstati u okviru tri glavna scenarija na jeziku naših svakodnevnih konverzacija.

Kao promena broj jedan, možemo reći da je jezik korišćen da se stavi naglasak na ja, a ne na zajednicu i način razmene informacija kolokvijalnim izrazima kao što su: Zdravo, kako si? Šta radiš? Kako si provela dan? Kako je sve? žureći da pretpostavimo da je sve po starom i kako treba.

Zatim, druga promena se odnosi na nova životna pravila koja su otvorila vrata tome da živimo jezik u intimnom slušanju i da otvorenije i dublje izražavamo svoja osećanja sa partnerom, sa našom decom, sa voljenima, sa našim timom i saradnicima kao odgovor na neizvesnost sutrašnjice. Razgovori koje sada vodimo teraju nas da imamo na umu ideju da budemo prisutni pokazujući pravo interesovanje i da brinemo o ostalima aktivnim i velikodušnim slušanjem tokom sezone pandemije.

Konačno, promenu posle pandemije, gde ovo iskustvo intimnosti zahteva od naših razgovora da prenesu neke promene, doživljavamo tako da naši stavovi i odluke imaju asertivan uticaj na naše živote, druge, kao i samo naše okruženje.

Druga glavna promena, osim intimnosti interakcije, zahteva od nas da uzmemo u obzir činjenicu davanja značenja rečima u okviru našeg svakodnevnog jezika „mi“, „ovde i sada“, blagostanje, da pomenemo neke od njih, njihovo značenje je jače i lično kada postavljamo svoje ciljeve, donosimo odluke i preduzimamo akcije šireći se od „ja“ do „mi“, od „juče i sutra“ do „ovde i sada!“. Ukratko, biti prisutan u svakom trenutku!

Uprkos činjenici da znamo da se naši životi kreću sve većom brzinom ne dozvoljavajući nam da zastanemo i razmislimo o pravom značenju našeg putovanja u sadašnjem kontekstu u kojem živimo, učenje da možemo da vodimo duboke i smislene razgovore je učinilo da svet, nezavisno od različitog tempa i pristupa, preispituje i menja životne prioritete na svim nivoima. Zatim se nameće neizbežno pitanje: Kako ćemo održati ove razgovore kada sezona pandemije konačno prođe?

Verovatno, pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, treba da razmotrimo šta se promenilo u našim životima za to vreme.

Da sumiramo, moramo reći da je ključno razmišljati o pravom smislu koji svojim životima treba da damo neophodne promene kako bi oni bili značajne i dugotrajnije za veći i bolji kvalitet našeg i drugih života i uzeti u obzir generisano učenje u ovoj fazi koju moramo da živimo i prema nasleđu koje želimo da ostavimo za sobom zahvaljujući novim promenama u ovom procesu trajne transformacije.