Verovatno čitate ovaj časopis jer želite da postanete bolji agilni kouč. To je plemenit cilj i sigurno ste na pravom mestu. Ipak, ovde sam da vam kažem da ste se fokusirali na pogrešnu stvar.
Razlika između dobrog i odličnog kouča nije sposobnost da pomogne timovima da identifikuju uverenja koja ih ograničavaju, već sve ostale veštine koje ne naučite na času koučinga. Isto važi i za vaše klijente i timove. Odličan programer nije neko ko može da napiše modul jezgra u LISP-u, već neko ko može da komunicira sa svojim kolegama i klijentima. Sjajnog marketinškog stručnjaka ne karakteriše njegova kreativnost, već sposobnost pisanja makronaredbi u Excelu. I tako dalje, i tako dalje…
Oni koji se trude da budu zaista sjajni, ne mogu sebi priuštiti da zapostave svoj profesionalni razvoj u oblastima koje nisu baš osnovne. One se obično nazivaju komplementarne veštine. Veštine koje, iako međusobno nisu povezane, kada se ukombinuju imaju veliku snagu. Još jedan način da se gleda na ovo jeste da se „u celosti posvetimo poslu“.
Komplementarne veštine su po definiciji vrlo široke. Više ne možemo da ih sve jednostavno predstavimo na matrici veština, već moramo da ih sagledamo kao dinamičnu (i neprestanu) mrežu mogućnosti. Oni pokrivaju ono što se u kolokvijalnom govoru nazivaju soft skills i hard skills. Kako sam napredovao u karijeri, počeo sam da uviđam važnost i jednih i drugih.
Evo primera nekih soft skills koje bih razvio u svom timu;
● efektno pisanje i jasno govorenje (drugim rečima, prelazak na stvar),
● Mentorske veštine (verujem da bi svi trebalo da budu nečiji mentor)
● Pregovaračke veštine (važne bilo gde gde postoje konkurentska gledišta; bilo da se pregovara o produženju roka rada ili popustu na automobil)
● Razlike u kulturnoj komunikaciji i neverbalne veštine komunikacije.
● Teorija kompleksnosti i sistemsko razmišljanje (nažalost prilično zanemareno u mnogim organizacijama)
Primeri hard skills jednako su raznoliki kao gore navedene soft skills i mogu obuhvatati;
● Scripting skills (bilo šta, od Ekcel makroa do skriptiranja shell-a). Lično sam uštedeo hiljade sati samo znajući šta (i kako) automatizujem zadatke koji se ponavljaju.
● Osnovne finansijske i računovodske veštine. Mogućnost razgovora sa finansijskim direktorom sa poverenjem može napraviti razliku između dobijanja ili odobravanja važne inicijative.
● Veštine regrutovanja i intervjuisanja. Nikad ne znate kada ćete biti pozvani na razgovor za posao u poslednjem trenutku. Posebno treba napomenuti da ovo zahteva dobro razumevanje etike i pitanja DE&I (različitost, jednakost i inkluzija).
A ima ih još mnogo. Ovo je samo nekoliko primera.
Za vas koji vodite timove je posebno važno da ovo razumete. Komplementarne veštine su vitalna komponenta timova sa visokim učinkom. U domenima poslovne agilnosti (https://businessagiliti.institute/) definišemo veštinu modernog menadžmenta ljudima da „regrutuje, zapošljava, neguje i razvija ljude koji su snažno sposobni za budući potencijal i usklađivanje misija, izuzetno pogodni za položaj. “
Stoga je veliki deo ove uloge podučavanje pojedinaca i pomoć u razvijanju njihovih komplementarnih veština i ponašanja (npr. Različitost i inkluzija, agilnost, prepoznavanje kognitivnih pristrasnosti itd.). Drugim rečima, pomozite im da postanu „potpuno svoji“ na poslu.
Kako se organizacije izjednačavaju i delegiraju veću odgovornost, autoritet i autonomiju radnoj snazi, uloga menadžera ljudi (za razliku od menadžera procesa) postaje sve značajnija. Za svoje ljude oni su koučevi i mentori koji daju energiju, uklanjaju prepreke, rešavaju sukobe i prenose korporacijsku viziju. Kroz njih živi kultura organizacije.
Prednosti razvijanja komplementarnih veština u sebi ili u svojim timovima prilično su očigledne. Pojedinci su u stanju da se kreću dalje od svojih silosa i efikasno rade kao tim. Timovi grade veće poverenje i vezu sa svojim projektnim kupcima. Pojedinci su i sami bolje vođe i mentori svojim vršnjacima i kolegama. I, naravno, ishodi kupaca su u velikoj meri poboljšani.
Daću vam lični primer.
Kada sam vodio vežbe u IBM-u, vodio sam igru pod nazivom prezentacione karaoke za svoje timove i druge ljude koji su takođe bili tu. Vikipedia opisuje prezentacione karaoke kao „improvizacionu aktivnost u kojoj učesnik mora da održi prezentaciju na osnovu niza slajdova koje nikada pre nije video“. Ono što ne kaže jeste da je ovo izuzetno smešno i zabavno za igru. Igrači dobijaju 1 minut, nasumičnu temu i nasumične slajdove – GO!
Mnogi od ovih ljudi nisu imali nameru da javno nastupaju, ali veštine brzog razmišljanja, improvizacije i taj nalet uzbuđenosti bile su im (i jesu) neprocenjive. Ovo je takođe bio dobar način za sklapanje prijateljstava, ali to je tema za drugi članak.
Lideri bi trebalo da uzmu u obzir još jednu dimenziju. Komplementarne ljude.
U svojoj knjizi „Mudrost timova: Stvaranje organizacije visokih performansi“ Katzenbach i Smith timove sa visokim performansima opisuju kao „mali broj ljudi sa komplementarnim veštinama koji su posvećeni zajedničkoj svrsi, ciljevima učinka i pristupu za koji su svi jednako odgovorni.“
Ovo nije nova ideja. Decenijama gradimo međusobno funkcionalne i multidisciplinarne timove. Ono što je važno je da se oslonimo na raznolikost ljudi iznad osnovnih sposobnosti. Znamo da je višefunkcionalni tim sa programerima i testerima efikasniji od tima programera i drugog tima testera. Ali moramo da pogledamo dalje od ovoga. Mogu li komplementarne veštine jedne osobe dopuniti komplementarne veštine druge osobe? (Izvinjavam se zbog te poslednje rečenice – ali shvatate moje značenje).
I, kao vođa, morate da izgradite timove koji vas dopunjuju i koje vi možete da dopunite. Drugim rečima, ako znate više od svog tima, u pogrešnom ste timu.
Dozvolite mi da na kraju podelim ono što smatram za najlepšu stvar u vezi sa komplementarnim veštinama. A to je jednostavna činjenica da ih već posedujete. Sa pravilnim načinom razmišljanja, veštine koje učimo kao roditelj, kao prijatelj i u svojim hobijima imaju mnogo širu primenljivost nego što možda shvatamo.
Be the first to comment