1.Kako su se razvile veštine starog aikidoa i šta je realni aikido?
Aikido je jedna od najmlađih borilačkih veština. Potiče iz Japana, a njegov osnivač je Morihei Ueshiba. Kao borilačka veština, aikido potiče od borilačke veštine koja je iz 9.veka, a zove se Aiki-jujutsu. Međutim, prerastao je u moderni aikido kakvim ga danas znamo početkom ovog veka ili, da budemo precizniji, između dva svetska rata. Reč AIKIDO se sastoji iz tri ideologije: AI – što znači harmonija, KI – što predstavlja naše unutrašnje biče i DO – što označava način; sve zajedno bi značilo: ’način postizanja harmonije sa našim unutrašnjim bićem’. Osnivač realnog aikidoa je Ljubomir Vračarević, koji je tražio načine da modifikuje i usvoji tradicionalni aikido tako da bi on mogao da se primeni u realnim situacijama, to jest u pravim napadima na ulicama, u vojsci, policiji, itd. Kombinacija elemenata nekoliko borilačkih veština, borbeno iskustvo osnivača dovelo je do nove, praktične i zaista primenljive veštine realnog aikidoa.
2.Kada i kako ste otkrili aikido i ko danas može da ga trenira?
Kao dečak, trenirao sam karate. Nakon godinu dana, sasvim slučajno, bio sam u srednjoj školi u Užicama u trenutku kada je aikido trening sesija bila u toku. To je bila ljubav na prvi pogled. Tadašnji trener Dragomir Aćimović je pokazivao tehnike pravog aikidoa. Bio sam očaran njegovim nastupom. Ova slika je ostala u mojoj glavi čak i nakon 19 godina vežbe. Lepota pokreta, poražavanje protivnika sa lakoćom su elementi koji me i dalje inspirišu.
Svako može da trenira aikido. U klubu ima i trogodišnje dece, ali praktično svako ko se oseća vitalnim i fizički sposobnim može da trenira čak i u kasnijim godinama. Za decu je dobro to što ih aikido uči da reše problematične situacije na mudar i jednostavan način. Svako ko trenira aikido, veoma brzo uči da misli o onome što radi, tako da je dobar za školsku decu. Još važnije, aikido ne razvija agresiju i upravo zato je dobar za adolescente.
3.Koučing je način da upoznamo sebe i svoje granice, takmičenje prvenstveno sa samim sobom. Po čemu je aikido sličan?
Ovo je definicija pojma ’aikidoke’. Ne postoji napad u aikidu, to je veština samoodbrane, tako da nema takmičenja. Svako radi na sebi i postoji šansa za takmičenjem, ali sa samim sobom. Šezdesetominutna trening sesija se zasniva na principu da svaki pojedinac ima jednake šanse da bude i pobednik i gubitnik. Upravo zato je nemoguće takmičiti se sa bilo kim osim sa samim sobom.
4.Kouč pomaže klijentu da otkrije svoj pun potencijal. Po čemu je slična uloga trenera aikidoa?
Jednostavno je. Uloga trenera aikidoa je da izvuče maksimum iz svakoga, ali je važnije proceniti kada je pravi trenutak za to. Takođe je veoma važno napraviti dobar plan rada i postepeno postizati maksimalni potencijal i planirati njegovo održavanje na tom nivou. Ovo nije lako budući da je to stvar pojedinca i da zavisi od mnogo faktora. Uvek postoji fizička i psihička priprema svakog aikidoka. Odrasli obično nisu svesni svog kapaciteta, dok je kod dece obrnuto. Pozicija trenera koji posmatra sa strane je dobra jer on sa razdaljine primećuje sve karakteristike, odnosno mane i prednosti svakog pojedinca.
5.Vi ste posebno poznati po radu sa decom. Koliko dece se uklapa u filozofiju aikidoa?
Nije mi lako da objasnim vezu između dece i mene. Mislim da me dobro razumeju i da mogu da obraćam pažnju na njih i kada to pali, nije važno da li je u pitanju aikido, matematika ili časovi gitare. Deca moraju biti potpuno svesna granica i onda nema problema. Ne mogu reći da je danas lako raditi sa decom. Ovo je zapravo borba protiv telefona, igrica i svih tehnologija gde deca jednim dodirom pokrenu gomilu boja, animacija i pokreta, gde im je dozvoljeno da sve dobiju odjednom i sada. Kao takvi, dođu na trening i moraju da ponove jedan jednostavni pokret sto puta, a da se rezultati ni ne vide. Treba da postoji trener koji im objašnjava ovaj pokret i motiviše ih da ga urade.
Svako dete je različito. Postanu svesni aikidoa kada porastu, ali često se dešava da se filozofija aikidoa primeni nesvesno čak i kada su mali. Samozadovoljavaći sistem veština doprinosi isključenju dece kao opcije koja znatno smanjuje agresiju. Filozofija aikidoa se uči i treba da se objašnjava deci na najjednostavniji mogući način.
Ivan Milutinović je rođen 29.jula 1984.godine u Užicama. Sa 13 godina je počeo da trenira karate u KK ’Užice’. 1998.godine je saznao za pravi aikido sa trenerom Dragomirom Aćimovićem u SRA ’Vračarević’ i odmah je počeo da trenira. 2003.godine je stekao crni pojas 1.dan i postao master pravog aikida. Takođe je učestvovao na seminarima ’European Martial Arts Hall of Fame’ 2007. i 2008.godine, gde je sarađivao sa masterima iz SAD, Rusije, Nemačke, Francuske, Izraela, Uzbekistana, Kine, Srbije i Makedonije.
2016.godine je osnovao klub sa sistemom samoodbrane realni aikido ’Taido’ sa trenerom Markom Maćaševim.
Be the first to comment