Šta je promena?

Po svim definicijama koje sam pročitala u rečniku, promena se odnosi na ostavljanje nečega iza sebe i sprovođenje nečega drugačije. Po mom shvatanju i iskustvu, promena se odnosi na transformaciju, evoluciju, rast, dobrodošlicu nečemu novom. Radi se o metamorfozi, baš kao i gusenica i leptir. A sa mog duhovnog stanovišta, radi se o odgovaranju na Poziv. Definisala bih Poziv kao da iznenada saznate bilo šta. Na primer, to može biti učešće u nekom događaju ili obuci, razgovor sa nekim koga ne poznajete, znajući zašto ste ovde, zašto ste rođeni na ovoj zemlji i koji je vaš doprinos čovečanstvu itd. Od najmanjih stvar do onoga što se nekima od nas čini najvećim ili najstrašnijim.

Previše puta, kada govorimo o promeni, razmišljamo o gubitku. Tada je očigledno da se plašimo i želimo da se zadržimo u prošlosti ili da se držimo onoga što sada imamo, čak i ako nam to zaista ne daje ono što želimo, pa čak i ako je u pitanju bolna situacija.

Zaista, sa promenama dolazi i neizvesnost.

Promena se često doživljava kao zastrašujuća, za neke čak i opasna. Ali šta ako je to nešto uzbudljivo, što nas je podstaklo da budemo kreativni i izrazimo najbolju i najvišu verziju sebe?

Šta ako je promena zakoračila u nešto ili učinila nešto zbog čega nam srce ili duša pevaju, toliko da tada znamo da će to blagosloviti sve na koje naiđemo? Šta ako se promena ne odnosi na udaljavanje od bola, već na kretanje ka nečem novom? Šta ako se radilo o tome da se svetu konačno pokaže ko smo zaista i za šta smo sposobni – pojedinačno, kao nešto jedinstveno za nas kao vrstu?

Zaista verujem da je promena koja je sada potrebna za čitavo čovečanstvo priznavanje našeg jedinstva sa svima i svačim. Moramo priznati da je u osnovi svega-čitavog života, materije i nematerije-isto kvantno polje* koje ujedinjuje svakog čoveka na zemlji i sve stvari u svim univerzumima kao Jedno.
Društvo koje smo izgradili nakon Drugog svetskog rata – vođeno potragom za sigurnošću – napredovalo je koliko je god moglo, a kriza kroz koju prolazimo godinu i po dana dovodi do kraja sistema zasnovanog na nedostatku, oskudici i strahu.

Prolazimo kroz duhovnu krizu u kojoj se negira naša priroda kao Jedno. Um i razmišljanje dominiraju nad stvarnošću svega što je kao Jedan Izvor i međuzavisnošću svega i svih stvari. Stoga imamo priliku da se otvorimo novom načinu života.

Promeniti se a ne promeniti ništa

Tokom godina svoje predavačke i koučing prakse, primećujem da bi ljudi dolazili na moje programe sa velikim očekivanjima i željom za promenama, imali bi duboko iskustvo u tom događaju, a zatim bi se vratili kući i vratili se „uobičajenom“. Primetila sam da mnogi ljudi govore da žele da se promene, ali ne žele da se promene njihove spoljne okolnosti.

Zbog toga su se vozili sa nogom na kočnici. I kad god bi se otkrilo nešto drugačije sa višom, bogatijom energijom, oni bi to sabotirali kako bi bili sigurni da ništa oko njih neće nestati.
Ova dva pokreta moraju biti ispunjena ako zaista želite da svoj život, karijeru ili preduzeće podignete na viši nivo. Svest i radikalno poštenje početak su novog otkrića.

Kako napraviti svesne izbore i suočiti se sa nesigurnošću na novi način?

1. Da li ste u skladu sa izrazom svoje duše – koji bismo mogli nazvati vašim specifičnim planom – ili sa višim nivoom služenja čovečanstvu zbog kojeg ste došli na zemlju – koji biste mogli nazvati izražavanjem svog najvećeg potencijala?

Većina izbora koje donosimo zasnovani su na našoj uslovljenosti, ograničenim uverenjima i kulturi u kojoj smo odgajani. Često dolazi iz želje da pripadamo i budemo voljeni i prihvaćeni i stoga nema nikakve veze sa našim pravim izrazom, niti sa onim ko smo zaista. Postali smo ono što su naši roditelji želeli, ono što je društvo želelo, ono što su nam prijatelji postajali, ili ono za šta smo mislili da će nas učiniti sigurnim i pomoći nam da preživimo.
Ali, da li preživljavanje znači i napredovanje?
Kulturno polje se bavi normama i normalnošću, sigurnošću i bezbednošću, a ne dovodi u pitanje stvari koje su postavljene da bi se održao postojeći sistem. Sve se to radi zbog lakoće i udobnosti. Ovo bi se moglo nazvati matricom.

Da budem konkretnija, da li ste ikada sreli nekoga ko je imao duboka pitanja o životu, želeo je da promeni sve, ne uklapa se u način na koji društvo funkcioniše i smatrali ste da su previše komplikovana ili dosadna osoba?

Kada počnete da postavljate različita pitanja o životu, vama samima, vašem poslu, vašoj kompaniji, vašim sistemima ili vašem tržištu, otvarate se ka tome da živite u usklađenijem položaju i stvorite drugačije iskustvo – bogatije, smislenije. Kada ne slušamo svoju dušu, koja nam se sve vreme obraća, suočićemo se u jednom trenutku sa krizom koja će nas dovesti do ove svesti. I tada je promena neizbežna. Mislim da smo tamo stigli kao kolektivna vrsta. I danas, svako od nas ima odgovornost da stvari radi drugačije, da deluje iz izraza duše, a ne iz uma ili ega.

Kada znate da vas vaša duša vodi? Očigledno je. Jednostavno znate.
Nije uvek logično, niti direktno. Ali čak i ako ste uplašeni, što bi mogao biti slučaj jer izlazite iz zone komfora, znate da je to smer kojim treba da krenete. Ne morate nužno znati kako, ali usklađivanje sa vašom dušom će vam dati odgovor na ovo pitanje.

2. Koji je vaš nivo energije kada donosite odluku?

Sve na svetu je energija. Materija je energija, kako Ajnštajnova najpoznatija jednačina kaže da su energija i materija dve strane istog novčića.

Na osnovu te stvarnosti možete shvatiti da nivo energije na kojoj se nalazite kada nešto odlučujete, komunicirate sa nekim ili stvarate nešto novo ima svoju važnost.
Tada biste najverovatnije shvatili i moju prvu poentu i da kada ste povezani sa dušom i sledite je, dobijate više energije nego kada slušate um ili ego, ili strah, bes ili mržnju. I zato ćete imati drugačiju vrstu odgovora.
Ako živite u stalnom stanju straha i nedostatka i vodite se onim što čujete gotovo svuda, vaš nivo energije će biti nizak. A onda će promena biti veoma zastrašujuća, jer je vaš fokus u toj energiji da preživite.

Većina bi se složila da se svaki preduzetnik, vlasnik preduzeća ili izvršni direktor koji je uspešan ili ima uspešnu kompaniju u nekom trenutku izdvojio iz gomile, preuzeo neke rizike ili se čak uzdigao iznad svoje kulture ili uslovljavanja.

Iz moje perspektive, to je ono što je danas motiviše čovečanstvo da pređe na sledeći nivo, da mirno prođe kroz promenu kroz koju svi koračamo. Živimo globalno buđenje svesti i ono što nam više ne služi, a ono što nas ograničava se mora sagledati u novom svetlu. Stvari ne mogu i neće biti iste kao ranije. Koliko god se mi držali prošlosti, toliko će se drama i kriza javiti da bismo oslobodili energiju koju pokušavamo da održimo.

Vera je način na koji hodam u znak zahvalnosti.
Svako od nas je imao bar jedno iskustvo u kojem smo imali osećaj da je u igri nešto veće od nas samih. Priznati to i dati mu mesto u svakodnevnom životu stvara bez napora i učiniti da živimo u vezi sa našom prirodom.
Vera u nešto veće – Veliki poredak stvari, Univerzalna inteligencija koja nas je sve postavila na ovu zemlju – nije „ole, ole“ ili „woo woo“. To je prepoznavanje onoga što je svojstveno našem ljudskom stanju i priznavanje zakona koji upravljaju našim univerzumom!
Oslobađanjem prostora za ovo, naše iskustvo se prebacuje sa iskustva straha i nemoći na iskustvo vere i osnaživanja. Odabir naše energije u svakom trenutku obuhvata prihvatanje moćnog bića koje jesmo i koje koristimo da stvorimo svoju stvarnost. I što više radimo, to više vidimo rezultate i blagosloveni smo. I što smo više blagosloveni i vidimo kako se neverovatne promene odvijaju i kako život brine o nama, to više imamo vere. A ovo je pobednički ciklus.

Možemo stvoriti novi način postojanja i življenja zasnovan na novoj svesti o našoj prirodi kao Jednoj, na našoj celini i obilju koje je – svuda. Vreme je za ljudsko bratstvo.