“Naše celokupno znanje potiče iz naših čula”
Leonardo da Vinči
Leonardo da Vinči je naša čula (vid, sluh, dodir, ukus i miris) nazivao ključevima koji otvaraju vrata iskustva. Njegov moto je bio “Saper vedere” ili “Znati gledati”. To je kamen temeljac njegovog umetničkog, ali i njegovog naučnog rada. Interesantno je i to da se Leonardov učitelj, koji ga je odgajio zvao Verokio (u prevodu njegovo ime znači “pravo oko”). Za Leonarda, oko je bilo “istinski prozor duše i glavno sredstvo pomoću koga razum može najpotpunije i najobimnije shvatiti beskrajna dela prirode”.
Ako malo bolje promisiimo, većina izuima i u vreme Leonarda, ali i danas, nastaju posmatranjem i primenom zakona i pojava u prirodi. Da li ste znali da je kišobran posledica inspiracije glatkim listovima biljaka sa kojih kapljice kiše lako klize?
No, nisu samo oči dovoljne da bi se jednoj situaciji pristupilo sveobuhvatno. Neophodno je angažovati sva čula. Ona služe umu i duši da sagledaju, osete, promisle, donesu odluke i definišu neophodne akcije. Na žalost, u današnjem svetu brzih i višestrukih komunikacija, preteranog broja poruka i informacija, dešava se da ljudi gledaju – a ne vide, slušaju – a ne čuju, jedu – a ne osećaju ukus. Ukoliko se posvetimo razvoju čula, ne samo da razvijamo um već dorpinostimo bogatstvu iskustava, koja će kasnije prerasti u naše znanje i veštine. A u današnjem poslovanju, posedovanje različitih i dubokih znanja i veština je velika prednost.
Jedna od visoko cenjenih veština u današnjem liderstvu je veština (aktivnog) slušanja. I pored velikog broja članaka i edukacija, malo je onih koji suštinski razumeju šta reč aktivno znači u ovom izrazu. Većina će reći da to znači učestvovati u razgovoru tako, što povremeno klimnemo glavom, kažemo ”m-hm” ili “da”, postavimo smislena pitanja i ponovimo izgovorene reči sagovornika. Tako mu, rećiće oni, pokazujemo da ga slušamo. Na žalost, nisu oni krivi što su tako razumeli uputstva za aktivno slušanje. Kao i u ostalim oblastima, brzina i hipreproizvodnja je doprinela i da se i na tržištu edukacija pojavljuju stručni, i oni koji to nisu. Iza bombastičnoh naslova ”10 zlatnih pravila za uspeh” ili “ 7 stvari koje rade uspešni lideri” dobijate alate i opis banalnih ponašanja. Ne bi me začudilio da jednog dana pročitam knjigu sa uputstvom: ”Sredom nosite crvene čarape, a četvrtkom plave i – bićete uspešan lider”.
Preduslov za demonstraciju bilo koje veštine, pa i aktivnog slušanja, je prisutnost. Još važnije, prisutnost je preduslov i za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa sobom, pojedincem iz tima i celokupnim sistemom. No, to je jedna od najtežih veština u današnjem brzom, poslovnom svetu. Poslovni ljudi odlaze na odmor, lete u neudobnim avionima satima, čak i danima preko nekoliko aerodroma i pola sveta da bi sa druge geografske širine opet gledali u svoje mobilne telefone i tablete, sa slušalicama na ušima, u zamračenim sobama all inclusive hotela.
Mala je verovatnoća da ćete primetiti zalazak sunca, osetiti ukus majkine dušice u jelu ili toplinu sunca na koži, miris soli ili zvuk barke na pučini ukoliko niste prisutni. A, zamislite, koliko vam tek napora treba da saslušate svog zaposlenog o problemima sa kojima se on susreće u izvršenju zadatka (koji ste mu vi dodelili) u trenutku kada vaš nadređeni želi izveštaj o poslovanju u poslednjih mesec dana?! Možete tri puta klimnuti glavim i deset puta reći “m-hm” – niti ste vi njega čuli, niti vam on veruje da jeste.
Prvi preduslov razvoja i korišćenja čula u poslovnom okruženju je estetski inspirativno radno okruženje. Okruženje koje izaziva, otvara i razvija čula. Potrudite se da svoj prostor, ali i prostore ljudi oko vas, zajedničke prostore, pa čak i toalete učinite inspirativnima, zanimljivima. U okruženju koje sve više “okupiraju” milenijalci, reči inspirativno, kreativno i zabavno su preferirani opisi prostora u kome žele da rade. Sa druge strane, odeljenja zadužena za razvoj ljudi od rukovodilaca kompanije koji sede u kancelarijama sivih zidova i sa itisonskim podovima, neprestano dobijaju zahteve za organizacijom obuka čija je svrha povećanje motivacije, inovativnosti i kreativnost zaposlenih. Iznenadili bi ste se šta mogu da učine biljka, stolice u boji ili zanimljivi posteri na zidovima. Sveže voće i prijtna muzika su bonus. O nekom smelijim pokušajima i da ne govorimo.
Svaki psiholog će vam potvrditi da je kvalitet stimulacija koja dolazi iz spoljašnjeg sveta presudan za razvoj željenih osobina. Bez obzira da li se radi o detetu ili odrasloj osobi. Svesni roditelji su toga vrlo svesni, pa svojoj deci opremaju sobe tako da aktivno podstiču razvoj ovih osobina još od najranijeg detinjstva. Upravo kreativnost i inovativnost su sve više prepoznate kao ključne u današnjem poslovanju.
Prisutnost dodatno utiče na još jednu visokocenjenu kategorju procene potencijala i kvaliteta lidera – na emocionalnu inteligenciju. Uprkos verovanjima da je empatija vrhunac emocionalne inteligencije (EI), u poslovnom okruženju sve se više značaja daje merenju i razvoju njenih ključnih elemenata. Elementi EI kao što su: donošenje odluka, provera realnosti, upravljanje stresom, asertivnost, samoostvarenje i mnoge druge u mnogome utiču na uspešnost pojedinca, ali i tima vođenog tim pojedincem.
Na primer: lideri često bivaju ljuti. Mnogi od njih su, zapravo: iznevereni, poniženi, uplašeni i slično. Isto tako, u dobrim vremenima su “dobro”. A zapravo su: ponosni na sebe, srećni, uzbuđeni i slično. Onda, kada investiraju vreme u pauzu – u vreme kada su sami sa sobom, mogu da dopru do najdubljih dubina sebe i da razumeju kako su tačno i zašto se tako osećaju. Kada gledajući kroz prozor primete da je proletela ptica, da je vazduh suv ili da je pretoplo u prostoriji, tada će umeti i da “pročitaju” svoje stanje. A trenutak kada počnu da se bave svojim stanjem je upravo onaj trenutak kada su pronašli ključeve svojih iskustava. Od tog trenutka počinju intenzivnije i dublje da pohranjuju i uče iz tih iskustava. Tada počinju da postaju lideri kakvi su želeli da budu.
Kao posledica prisutnosti, emocinalne inteligencine i pauze u svrhu ličnog razvoja, lideri će početi da primećuju promene u ponašanjima svojih zaposlenih, nivoe lične i tuđe motivacije, počeće da razumevaju kompleksne situacije iz različitih perspektiva, a samim tim biće i otvoreni da čuju i da vide stavove drugačije od svojih. Tada će biti prisutni i tada će aktivno saslušati sagovornioka. Bez brojanja ponavljanja klimanja glavom ili izgovorenih “m-hm”.
Počnite od malih stvari. Unestie boje u kancelariju. Unesite svoju biljku, o kojoj ćete se vi starati. Zagledajte se u daljinu i polako počnite da fokusirate svoj vid tražeći detalje u pejzažu. Osluškujte i izdvajajte različite zvukove iz buke. Primećujte kakve vam osećaje bude različiti materijali na koži. Budite prisutni tokom obroka – primećujte ukuse. Pronađite svoje male vežbe za razvoj svojih čula. Razvojem čula obogaćujete iskustva. A, iskustva su ključ razvoja i učenja. Za sve, pa i za lidere.
Be the first to comment