Ovaj članak je prvobitno objavljen na sajtu Lean Startup blog.
Možda su najneiskorišćenije stvari u većini kompanija upravo ideje u glavama njihovih zaposlenih.
Ima smisla da se ljudi koji veći deo dana provode radeći na proizvodima ili sa kupcima bombarduju uvidima u nove i bolje načine služenja tim kupcima. Ali u prevelikom broju kompanija, zaposlene niko ni ne podstiče da rade bilo šta sa svojim idejama. Umesto toga, odluke o tome koje ideje da istražuju donose viši lideri. Umesto toga, odluke o tome koje ideje da istražuju donose seniorski lideri. Ali ovi seniorski lideri nemaju istu blizinu uvida, jer većinu svog radnog dana provode sastajući se sa drugim seniorskim liderima. To nazivamo podelom uvida i odluke.
Premoštavanje podela uvida i odluke zahteva od kompanija da razviju kulturu inovacija, gde će ohrabrivati svakog zaposlenog da radi na sopstvenim idejama. Osnova ohrabrivanja zaposlenih je dati im vreme da inoviraju. Ako je vreme zaposlenih u potpunosti podložno njihovim dnevnim poslovima, neće imati vremena da istražuju svoje uvide. Ili još gore, zaposleni će verovatno imati problema sa menadžerom u slučaju da ga uhvati da radi nešto što mu nije pripisano na poslu.
Mnoge kompanije izdvajaju vreme za zaposlene da rade na sopstvenim projektima (20% vremena Google i Atlassian, Intuit nestrukturirano vreme). Druge kompanije zakazuju regularne hakatone gde zaposleni dobiju određenu količinu vremena da odvoje od svog posla i rade na svojim idejama.
Osnova ohrabrivanja zaposlenih je dati im vreme da inoviraju. Ako je vreme zaposlenih u potpunosti podložno njihovim dnevnim poslovima, neće imati vremena da istražuju svoje uvide.
Evo nekih priča o inovacijama proizvoda koje potiču iz kompanija koje ohrabruju zaposlene da rade na svojim idejama:
Facebook-ov Like taster
Možda vam se sada dopada, ali ovaj projekat je važio za propali još od samog početka. Hakatoni su uvek bili deo Facebook kulture. Tako da nije bilo iznenađujuće kada su inženjeri Andrew Bosworth, Justin Rosenstein, Leah Pearlman, Ezra Callahan i Akhil Wable, zajedno hakovali nešto više od kul. 17. jula 2007. napravili su „fenomenalno“ dugme, način na koji će korisnici Facebooka izraziti svoje neposredno oduševljenje za objavljeni post.
Ovaj eksperiment je stvorio žamor unutar Facebook-a. Ekipa feeda je pokazala svoje interesovanje. Smatrali su da bi ovo dugme moglo da poboljša rangiranje feeda. Oglašivački tim bio je uzbuđen što će možda povećati broj klikova.
Konačno je došlo vreme za pokretanje i tim se predstavio generalnom direktoru Marku Zuckerbergu. Kritika je bila katastrofalna. Funkcija – sada preimenovana u dugme „like“ – suočila se sa ozbiljnom zabrinutošću. Da li bi željeno dugme smanjilo komentare? Da li bi feed aktivnosti postao manje efektivan? Vreme je prolazilo i tim nije ispunjavao sve više Zuckerbergovih kritika.
Ali oni nisu odustali. Tim je istrajao i isprobavao dalje. Uskoro su dokazali da je ovo dugme povećavalo broj komentara. Aktivnost feed-a, u kombinaciji sa lajkovima, podsticala je komentare na objavama. S ovim novim podacima na umu, ovo dugme postalo je privlačno svim korisnicima Facebooka.
Hakatoni su uvek bili deo Facebook kulture. Tako da nije bilo iznenađujuće kada su inženjeri stvorili nešto kul, Awesome Button za korisnike koji želeo odmah da izraze svoje oduševljenje objavom. Ali prva kritika Zuckerberga je bila užasna.
Sony Playstation
Sony je bila ozbiljna kompanija. Igre su bile namenjene neozbiljnim kompanijama. Barem su tako mislili šefovi Kena Kutaragija.
Ken je bio mladi inženjer Sony-ja, koji je provodio sate bakćući se Nintendo “Famicom“ mašinom njegove ćerke. Težio je tome da mašinu učini moćnijom i pogodnijom za korisnike. Kenov rad je postao jedan od najvrednijih brendova na svetu, Sony Playstation.
Ali put do uspeha nije bio gladak. Neki Kenovi menadžeri su smatrali da bi rad na sistemu igrica bio potpuno gubljenje vremena. Neki seniorski lideri su pak bili zainteresovani za Kenov rad, a njegov prototip sistema igrica je stekao podršku. Sony je finansirao projekat, Playstation je izašao na tržište i postao je ogroman uspeh za koji znamo danas, i koji igramo.
Sony je bila ozbiljna kompanija. Igre su bile namenjene neozbiljnim kompanijama. Barem su tako mislili šefovi Kena Kutaragija.
ELIXIR Guitar Strings
Zaposlen u W.L. Gore, Dave Myers je znao da prepozna priliku kada bi je video. Zapravo, video ih je mnoštvo. Prvo je bilo 10% „vreme dabble“ koje bi W.L. Gore dao svakom zaposlenom da istraži nove ideje. Druga prilika je bila da je Dave razumeo čudesni ePTFE-ov sloj kompanije – sintetički, nelepljivi premaz koji se tradicionalno koristi za posuđe. Konačno, Dave, gitarista, znao je koliko neugodne i krhke žice gitare mogu biti.
Dejv je pretpostavio da će žice za gitaru prevučene ePTFE-om biti ugodnije za sviranje. Ali nije bio u pravu. Prevučene žice nisu bile mnogo ugodnije za sviranje. Ispostavilo se da je premaz ipak izazvao veliku i neočekivanu korist. Prevučene žice su zadržavale svoj ton duže od bilo kojih drugih žica gitare.
Gitariste su glasale svojim novčanicima. Dave-ove žice za gitaru, koje je nazvao ELIXIR, su najprodavanije žice za akustičnu gitaru.
Dakle, možda radite u kompaniji u kojoj preovladava mudrost da ste previše zauzeti i da ne možete sebi da priuštite da date vreme zaposlenima da inoviraju. Ono što zaista treba da se zapitate je, uz svu svoju neiskorišćenu imovinu, npr.odlične ideje zaposlenih, da li zaista možete da priuštite sebi da ne date zaposlenima vreme da inoviraju?
Uz svu svoju neiskorišćenu imovinu, npr.odlične ideje zaposlenih, da li zaista možete da priuštite sebi da ne date zaposlenima vreme da inoviraju?
Be the first to comment