Zabava, Strah i Fokus

Većina nas zna za taj snažan osećaj kada nastupamo u najboljem mogućem svetlu. Vreme postaje nebitno, sumnja i samosvest nestaju i shvatate da ste potpuno prionuli na zadatak koji je pred Vama. Osećate se skoro kao da se zaljubljujete u ono što radite, šta god to bilo. Na kratak vremenski period, ovo postaje centar Vašeg univerzuma.

Prema Mek Kinziju, kada dostignete ovo uzvišeno stanje, u narodu poznato kao „flow“, postajete pet puta produktivniji. Zar ne bi bilo sjajno da steknete način za brzi razvoj? Zahvaljujući nauci mozga, možete. Sada znamo da tri različite neurohemikalije izazivaju ovaj nepogrešivi osećaj: dopamin, noradrenalin i acetilholin. Ali ako Vam ova supa hemikalija zvuči pomalo komplikovano, postoji još lakši način da zapamtite recept. Kada želite da uđete u ugodnu, ali i moćnu zonu produktivnosti kada god i gde god Vam je to potrebno, sve što Vam treba su zabava, strah i fokus.

Zabava

Kada doživimo zadovoljstvo, naš mozak oslobađa dopamin. Zapravo, dopamin se nekada spominje kao „Kim Kardašian među neurohemikalijama“ jer je vezan za uzbuđenje, traženje senzacija i zavisnost, ali pre svega za zabavu. Naravno, kada kažem „zabava“ na poslu, ne govorim o žurci nakon posla ili čak o užitku koji nam donosi ćaskanje pored aparata za kafu ili igranje živahne igre stoni fudbala u kancelariji tokom pauze. To je užitak koji dobijate uprkos Vašem poslu. Govorim o užitku koji Vam se javlja zbog posla. Nije iznenađujuće to što posao u kojem najviše uživamo najčešće nazivamo „onaj koji nam donosi nagradu“. Sa tačke gledišta mozga, ovo je bukvalno tačno. Često su stvari za koje nas najviše nagrađuju ujedno i stvari u kojima smo dobri. Upravo zato sa tačke gledišta i užitka na poslu i performansa, ima smisla koristiti svoju punu snagu i redovno smišljati strategije kako bi Vaš posao bio nagrađivan i svež. Jedan od efektivnih načina da se ovo uradi jeste da konstantno izazivate sebe.

Strah

Jeste li čuli za staru izreku „Bez boli nema ni dobiti“? Pa, postoji neka neuronaučna istina u ovoj rečenici. Većina nas zna kortizol kao hemikaliju koja učestvuje u korozivnom, štetnom stresu. Pa, ja volim da noradrenalin predstavljam kao njegovog finog malog brata. Potreban je samo pravi nivo nesigurnosti da bi se sprečilo da zadatak postane zabranjen. Možda možete da jedan dan idete na posao, a drugi ne, kao da ste na automatskom pilotu, ali mogu odmah da Vam kažem da tako nećete ostvariti najbolje moguće rezultate, osim ako Vas ono što radite izvede iz Vaše zone komfora, bilo da je to zbog toga što je malo teže nego što ste navikli, zato što Vaša budućnost ili budućnost Vaše kompanije zavisi od toga ili zato što nemate dovoljno vremena za izvršenje zadatka koliko biste voleli da imate. U svakoj od ovih situacija, mozak reaguje uz pomoć noradrenalina. U zavisnosti od Vašeg temperamenta, bilo koji od ovih faktora bi mogao da bude baš ono što Vam je potrebno da nadogradite ante, a samim tim i performans. Bez dovoljno straha, ukopaćete se u dosadi koja retko rezultira boljim radom. Sa previše straha, uspaničićete se i prestraviti, pa nećete moći da razmišljate kako treba. Ali ipak, prava količina straha će Vam pomoći da se uspravite, razmatrate stvari i pooštrite svoju pažnju kako biste dobili najbolji mogući rezultat. Ne treba da budete ni nedovoljno motivisani, ali ni preopterećeni. Kao što ja redovno govorim svojim klijentima, da biste dostigli stanje najboljeg pmogućeg performansa, morate da se upustite u „malo veći izazov“.

Fokus

Zabava i strah su krucijalni, ali Vas oni neće dovesti do vrhunskog performansa bez treće i finalne komponente: fokusa. Za fokus je zaslužan acetilholin. Acetilholin nam omogćuava da laserski izoštrimo bilo šta što smatramo najvažnijim u određenom trenutku. Za neprestano radoznale bebe, acetilholin se automatski luči, ali kasnije kako rastemo, moramo da ga aktiviramo svesno. Nažalost, u ovoj eri sa previše informacija i uvek upaljenim elektronskim uređajima, svakakvi nadržaji nam odvlače pažnju. Kao rezultat, fokus je najteže postići od ove tri stvari. Kada god stigne nova poruka, telefon zazvoni ili kolega prošeta pored Vas ili otvori vrata Vaše kancelarije, Vaš mozak aktivira primitivan odgovor koje je prvobitno kreiran kako bi se suprotstavio pretnjama i dobijao potencijalne nagrade. Naravno, možete vežbati da ignorišete ili se odupirete ovim smetnjama. Ali odupiranje smetnjama zahteva snagu volje, snaga volje zahteva energiju, energiju za bolje posvećivanje zadatku na kojem se radi. Zato Vam je fokus najbolje zagarantovan ako unapred otklonite smetnje koliko god je to moguće, isključite telefon, zatvorite pretraživač, sklonite sa stola sve stvari koje Vam nisu potrebne za izvršenje datog zadatka i pre svega, ne obazirite se na prekide kolega, koliko god da su oni dobronamerni, tako što ćete ili da zatvorite vrata ili da stavite slušalice, kako biste im jasno stavili do znanja da ste trenutno nedostupni. Vrlo malo ljudi se ne bi obaziralo na to da upadnu nekome usred sastanka. Međutim, dok radite sami, to gotovo uvek izgleda kao otvoreni poziv za prekide. Jedan jednostavan, iznenađujuće efikasan način da povećate šanse da se fokusirate jeste da zakažete „samostalni sastanak“, regularno vreme u toku Vašeg dana koje je sveto i poštuje se kao bilo koji sastanak od više osoba, kada možete da budete uvereni da ćete raditi neometano i samostalno i pokazati svoj maksimum.

Iako Vam se vrhunski performans možda nekad činio misterioznim i nedostižnim, najnovija neuronauka je dokazala da ga uopšte nije toliko teško postići koliko smo mi to možda zamišljali. Sada imate tri jednostavne reči na raspolaganju – i malo nauke o mozgu koja bi ih podržala – koje će znatno povećati Vaše šanse da uspete gde i kada treba. Osim toga, čini se da su zabava, strah i fokus koji dovode do vrhunskog performansa takođe ključni sastojci za nešto drugo u životu što je čak i važnije od produktivnosti: sreću!