Ovaj članak je prvobitno objavljen na sajtu Lean Startup blog.
Verovatno ste i ranije čuli ovaj citat: „Zaljubite se u problem, ne u rešenje”.
Ali šta zapravo znači „zaljubljivanje u problem“? Nisu li problemi samo iritacije kojih bismo voleli da se rešimo? Pa zar ne bi imalo smisla voleti rešenja ovih mučnih problema?
U ljudskoj prirodi je da volimo odgovore, ali upravo ova tendencija može da nas spreči da dođemo do zaista ugodnih rešenja. Kada se suočimo sa problemom, skloni smo da prestanemo sa traženjem rešenja čim pomislimo da smo ga pronašli. Ovaj Einstellung efekat nas sprečava da pronađemo prava rešenja, jer su naše prve ideje retko naše najbolje ideje. Ali postaje još gore kako se razvijamo i neminovno doživimo ne baš prijatne povratne informacije korisnika; radije bismo se pravdali za ove probleme (ili čak krivili mušterije) nego da se osvrnemo oko sebe.
Dakle, kako prevazići našu kontraproduktivnu tendenciju da se fokusiramo na specifično rešenje? Lean startup metodologija pruža strukturirani proces koji će nam pomoći da se fokusiramo na problem i eksperimentisanjem pronađemo najbolje rešenje.
Prvo, morate u potpunosti da utvrdite koji problem pokušavate da rešite. Jedna tehnika je da se napravi nacrt vizije koja pokazuje kako mislite da će svet izgledati nakon što rešite ovaj problem. Na primer, ako pokušavate da rešite problem dugih bezbedonosnih linija na aerodoromima, vaša izjava o viziji bi mogla biti: “Nijedan putnik neće morati da čeka više od pet minuta da prođe kontrolu”. Najbolje izjave o viziji su direktne i koncizne, tako da svako može lako da ih razume i upamti.
Bili biste iznenađeni koliko proizvodnih timova preskače ovaj izuzetno važan korak. Kada se od njega traži da da izjavu o viziji koja nedostaje, tim često tokom rasparava otkrije da se ne slažu svi oko problema koji pokušavaju da reše. Kako otkrivamo šta je pravi problem? Provodimo vreme sa mušterijama. Ovako stičemo duboku empatiju koja nam je potrebna da utvrdimo koji su problem zaista značajni.
Idući napred, vaša izjava o viziji će biti vaša zvezda vodilja i dozvoljavaće vam da procenite različita rešenja koja vam padnu na pamet imajući u vidu to koliko dobro ostvarujete svoju viziju. Konstantno upućivanje na izjavu o viziji je jedan od načina da iskažete svoju ljubav prema problemu.
Dalje, kada dođete na ideju, nemojte osećati potrebu da gasite entuzijazam koji bi mogao nastati. Ova strast vam može pomoći da učinite proces zabavnim i privlačnim. Međutim, možete napisati zadovoljavajući problem sa fokusiranjem na jednu ideju i primeniti je na više rešenja tako što ćete je zapisati. Kretanje sa ciljem takođe može biti od pomoći, npr.posvetite se tome da dođete na 7 ideja. To će vas držati iskrenima da nastavite sa idejom, čak i ako mislite da ste već našli odgovor.
Upamtite, pre nego što se određena ideja testira, trebalo bi da razjasnite osnovne pretpostavke koje imate vezane za ovu ideju. Ove pretpostavke pokrenuće eksperimente koje pokrećete u petlji Build-Measure-Learn Feedback i omogućava vam da brzo saznate da li će vaša ideja funkcionisati onako kako ste je zamisliti, da li se može poboljšati ili je treba odbaciti zarad neke druge, bolje ideje.
Ako se slučajno nađete zaljubljeni u određenu ideju, možete je učiniti prvom koju ste ugradili u petlju Build-Measure-Learn. Imaćete nekoliko drugih ideja spremih koje čekaju da radite na njima ukoliko se ispostavi da rešenje koje ste potencirali na kraju ipak nije ono pravo. Uporno i odlučno prelaženje na sledeću ideju, kada ona koja vas je najviše radovala ne uspe, jeste još jedan način da iskažete svoju ljubav prema problemu.
Konačno, zaljubiti se u problem znači predanost sticanju empatije kupca, uzimanje u obzir širok spektar ideja i eksperimentiranje sa svojim kupcima. Da li treba da se osećate krivim ako se zaljubite u rešenje? Naravno da ne, sve dok sledite strukturirani proces koji vam dozvoljava da se pozdravite sa rešenjem koje ne valja i zaljubite se u sledeće koje isprobate!
Be the first to comment