Liderstvo je neiscrpna tema kada je reč o biznisu i njegovom unapređenju. Vrlo često se kaže da su lideri stubovi kompanije i da na njima počiva kultura cele organizacije. A koliko se i koliko često ulaže u ove svojevrsne „heroje“ organizacija? Opet, sve zavisi od kompanije i njene politike.
U biznis okruženju dosta se govori o vrsti liderstva, njegovoj primeni i realnoj primenljivosti u radu sa timovima. I ima puno stručnjaka od kojih ćete čuti dijametralno suprotne stavove. Baš zbog toga, jedna od poslednjih podela lidera je na tradicionalne i agilne. Da li je ova podela korektna ili ispravna, nije na nama da procenjujemo.
Iz iskustva mi je poznato da možete naći „agilne“ lidere u nekoj velikoj, „tradicionalnoj“ organizaciji, poput proizvodnje nameštaja ili štamparije, a naići na nekog „tradicionalnog“ lidera u vrlo agilnoj, hitech kompaniji koja se bavi softverom ili najsavremenijom tehnologijom.
Sve ovo nas dovodi do činjenice da organizaciju zaista čine lideri i njihov odnos prema članovima tima. Po ko zna koji put se pokazalo da ljudi ostaju ili napuštaju kompaniju zbog svog lidera, a ne zbog politike kompanije ili plate. Pa kakvi su to onda ljudi, ti „superjunaci“, lideri?
Sasvim obični, jedni od nas i siguran sam da poznajete nekog. A šta onda čini razliku između dobrog i „manje dobrog“ lidera? Odgovor je jednostavan, mindset, tj. način razmišljanja. I tu leži suština razlike između agilnog i tradicionalnog lidera, a ne u organizaciji u kojoj se nalaze. Agilnog lidera krase četiri karakteristike, mnogo razvijenije i upotrebljivije nego kod tradicionalnog lidera. To su:
- Odgovornost. Agilni lider uvek nosi odgovornost na sebi, ne prebacuje je na drugog, a pogotovo ne na člana svog tima.
- Znatiželja. Lider sa agilnim mindsetom ima neutoljivu glad za znanjem, učenjem i istraživanjem boljih opcija.
- Refleksija. Šta sam uradio dobro danas, šta sam mogao bolje, kako ću to sutra implementirati u svoj rad su svakodnevna pitanja agilnog lidera.
- Bezuslovno pozitivan stav. Kako bi sve ove karakteristike i životne vrline podelio sa svojim timom, lideru treba neosuđujući stav prema svakom članu tima, čak i prema životu.
Agilni lider redovno koristi veliki set razvojnih alata kako bi pomogao svom timu da postigne vrhunske rezultate. On razvija članove svog tima, pomaže im da što pre savladaju tehnički potrebna znanja i uvek je tu za njih. Sa druge strane, lider upravlja kompleksnim odnosima unutar tima i koristi najjače oružje koje jedan lider može da poseduje, poverenje. Poverenje u lidera, ali i u svakog člana tima je suština vođenja agilnog tima.
Kada govorimo o poverenju, koučing je najmoćniji alat. Kada krenete da radite koučing sa nekim, nikad ne znate kojim ćete putem krenuti. Dokle god vam je poznat ishod, odredište gde ste krenuli, koučing je sjajno „vozilo“ koje će vas tamo odvesti. I zato se u liderskom koučingu prepoznaju dve osnovne grupe kojima je potreban koučing.
Prva, velika grupa su članovi tima. Na svom razvojnom putu, svakodnevno se susreću sa preprekama, usponima i padovima. Lider je tu da ih čuje, razume i podrži. Nećete verovati koliko malo je potrebno nekom članu tima da ustane kada padne i ponovo potrči, ovog puta još brže jer je savladao prepreku i naučio nešto iz tog pada. Pravi lider nikada neće osuđivati grešku, on će biti uporan u postavljanju pitanja, „Šta si iz toga naučio? Šta bi sada uradio drugačije?“. Jer tako se raste, tako nastaju budući lideri, možda još bolji od ovih današnjih.
Druga grupa koji je potreban koučing su naravno lideri. Kao što smo na samom početku rekli, lideri su ljudi iz našeg okruženja, sa svojim problemima i poslovnim izazovima. Kako da se nosi sa nekom neprijatnom situacijom kada treba da svom članu tima da feedback, kako da zasluži ili povrati autoritet, ali onaj pravi, potekao iz tima a ne sa vrha organizacije. Leadership koučing je zato često kompleksniji nego kada koučujete člana tima. Često kouč svojim tehnikama skida breme sa leđa lidera, oblikuje ga, razgrađuje, od čelika pravi pamuk i vraća ga svom koučiju.
Zato je samo sertifikovani kouč neko ko sme da se upusti u podršku jednom tako kompleksnom mindsetu kakav je liderski. Sertifikovanom kouču je potpuno jasan proces rada sa liderom, na šta sve mogu zajedno da naiđu na svom putovanju, kako da podrži svog klijenta, kada da bude tu za njega, a kada da ga pusti da putuje sam. Jer, na kraju dana, kouči je taj koji nosi odgovornost za koučing rezultate i promene koje sam želi. Ili ne želi.
Za sam kraj, želim da spomenem još i jedno od najčešćih uverenja, „lider se ne postaje, lider se rađa.“ Ili možda, „lider se postaje verovanjem u sebe, svako može postati lider“. Pa ako je tačno ovo prvo, ili ovo drugo, zašto još uvek imamo toliko dobrih i „manje dobrih“ lidera?
Be the first to comment