Dizajnersko razmišljanje

Dizajnersko razmišljanje (Design Thinking) je, jednostavno govoreći, način razmišljanja dizajnera, onih kreativnih ljudi koji su sposobni da nešto nematerijalno, ideju nastalu iz potrebe korisnika, čoveka, ovaplote u nešto fizičko, opipljivo.

Iako je popularnost ovog koncepta zabeležila veliki rast poslednjih godina (što je vidljivo na Google Trends), pa „design thinking“ Google pretraga danas (mart 2020.) vraća preko milijardu rezultata, a Amazon više hiljada naslova knjiga, dizajnersko razmišljanje nije novina. Od kada postoje originalni, kreativni stvaraoci, postoji i neki oblik dizajnerskog procesa koji teoretičari nastoje da definišu u oblastima psihologije, antropologije, sociologije. Novina je što je dizajnersko razmišljanje kao pristup inovativnom rešavanju problema, kao praksa menadžmenta, postalo dostupno ne-dizajnerima poslednjih 15-20 godina. Današnja živa diskusija i brojni suprotstavljeni stavovi o vrednosti, značaju, pa i samoj definiciji koncepta posledica su, delom, mešanja različitih perspektiva.

Uspesi kompanija kao što su Apple, IBM, Airbnb, Google, koje su tektonski pomerile tržište (a neke promenile i sebe) pripisuju se inovativnosti iza koje stoji baš dizajnersko razmišljanje upareno sa preduzetničkom kulturom. Njihove priče pokazuju da je to ono što je potrebno za uspeh na današnjem tržištu. Dizajnersko razmišljanje proširuje horizonte, kreirajući nove oblasti za rešenje problema korisnika koje nisu lako vidljive i brzo ih validirajući.

U najširem smislu, dizajnersko razmišljanje je skup načina razmišljanja, principa, praksi i alata koji zajedno oponašaju način rada i pristup rešavanju problema kojim se služe neki dizajneri.

Tim Brown, bivši CEO dizajnerske kuće IDEO, koja je zaslužna za popularizaciju dizajnerskog razmišljanja definiše ovaj pojam kao pristup inovacijama koji u svom središtu ima čoveka, i koristeći alate dizajnera nastoji da pomiri u jednome potrebe tog čoveka, mogućnosti tehnologije i zahteve za poslovnim uspehom.

Kako proces dizajnerskog razmišljanja ilustruje Stanford d.school (Hasso Plattner Institute of Design)

Dizajnersko razmišljanje često se predstavlja kroz skup nekoliko (tri do sedam) faza ili komponenti. Stanford d.school, jedan od promotera dizajnerskog razmišljanja dostupnog svima, imenuje ovih pet komponenti:

  • Empatija
  • Definicija
  • Ideacija
  • Prototip
  • Testiranje

Proces dizajnerskog razmišljanja nije linearan, kroz ove komponente ne teče korak po korak, već se one mogu paralelizovati i ponavljati, po potrebi.

Empatija jeosnova dizajnerskog razmisljanja. Problem koji je potrebno rešiti retko je problem dizajnera, pa je potrebno razumeti ko je korisnik, korisnikove potrebe i kontekst, kako bi se problem mogao rešiti na najbolji mogući način, jer najbolja rešenja dolaze iz razumevanja i najboljih uvida u ljudske potrebe.

Ono što empatija otkriva o korisniku, neophodno je interpretirati, odnosno kroz definiciju razmotriti u novom svetlu, kako bi se jasno sagledao i definisao problem iz perspektive korisnika.

Jasno definisan problem, sagledan u novom svetlu, može se podvrgnuti ideaciji, odnosno generisanju alternativnih, po mogućnosti radikalno kreativnih, inovativnih rešenja.

Dizajnersko razmišljanje zapravo je više od pukog razmišljanje, ono je i delanje. Za rešavanje kompleksnih, nepoznatih problema ne mogu se koristiti postojeća znanja, već se mora isprobati nešto novo, napraviti i što pre proveriti sa korisnicima.

Pravljanje prototipa, odnosno pretvaranje nematerijalne ideje u nešto opipljivo (ali vrlo brzo, mnogo, mnogo brže od proizvodnje celokupnog rešenja) daje priliku da se ideja isproba, odnosno testira i na taj način brzo sazna da li vredi ili je kroz novu iteraciju treba unaprediti.

Da bi postigli ove ciljeve dizajneri koriste različite alate. Pratite nas, u narednim tekstovima razmotrićemo zajedno najčešće korišćene alate.

Milena Medjak
About Milena Medjak 8 Articles
Milena Međak is business analyst focused on the experience, currently exploring analysis within agile software development in Endava. As an accomplished service design practitioner, she has hands-on experience in CEM and customer-facing processes. Milena believes in holistic customer-centric approach and practices design thinking (and doing) in all her business and private endeavors.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*