Istraživanja sprovedena širom sveta nam pokazuju da bilo kakva ulaganja u obuke za poboljšanje veština, povećanje performansa, poboljšanje prodajnih i komunikacijskih veština itd. više nisu dovoljna. Svi trendovi u svetu, kada je u pitanju korporativni trening, zahtevaju da zaposleni, timovi i uopšte čitav organizacioni sistem budu viđeni iz nekog širok okvira, drugim rečima, zahtevaju sistemsku percepciju.
Praktičan rad nam pokazuje da moderan biznis, koji teži stalnom razvoju, najviše ulaže u lični razvoj zaposlenih. Ova investicija nam pokazuje da je reverzibilna isključivo dugoročno, jer motiviše čitav razvoj za ličnu i sistemsku svest svakog od zaposlenih. Najvredniji kapital svake organizacije su upravo samosvesni zaposleni.
Promene su deo rada svake organizacije. Razvoj je opcija!
Ne postoji razvoj koji se može realizovati ukoliko zaposleni nisu motivisani da se nose sa promenama. Neke organizacije u našoj zemlji još uvek razmišljaju kao što su i u prošlom veku:
„Ne ulažemo u zaposlene jer postoje velike šanse da će nam pobeći!“
A samo zamislite, ukoliko ne ulažete u njih, kako će biti ako ostanu na svom radnom mestu?
Svaki proces izaziva promenu koja se pomera sa trenutne na željenu situaciju. U celokupnom procesu promena, najvažnija je kompleksna interakcija između ljudi koje je promena dotakla. Mnogi projekti su bezuspešni zbog toga što se koraci ne razumeju kako treba ili se čak ni ne podele na pravi način.
Ljudski faktor je najznačajniji deo procesa promene. Moguće je planirati različite zadatke i ulagati u implementaciju različitih tehnika za upravljanje promenama, ali ako ne uspete da upravljate stavom zaposlenih o promenama, svaka promena će biti kratkotrajna.
Stoga, ukoliko neka organizacija želi uspeh na duge staze, neophodno je da ulažu u svoje zaposlene, pogotovo u njihov lični razvoj. Sistemski pristup daje praćenju procesa promene novu dimenziju. Fokusiranjem na veštine liderskog koučinga, proces je lakši, motivacija jača, a performans se povećava. Kako pojedinac radi u sistemu, a organizacioni sistem u celini, je ono što stvara kulturu organizacije.
Upravo zato je neophodno razviti holistički način razmišljanja. Ako svako od nas počne da živi svoj život svesno i da preuzima odgovornost za sopstvenu sreću i zadovoljstvo, doći će do predivnih promena. Sve dok živimo egoistično i stalno nalazimo izgovore za lične neuspehe, ništa se neće promeniti.
Delujemo kroz 4 polja: mentalno polje, polje tela, polje energije i polje duše. Sva ova polja utiču jedno na drugo i međusobno se dopunjuju. Glavna veština je znati kako prepoznati u kojoj oblasti je potrebno delovati i kako stvoriti harmoniju u svim drugim oblastima. Da li je potrebno napraviti određene promene u načinu na koji vi doživljavate sebe, druge i okolinu? Da proširite svoj mentalni okvir? Možda vam je potrebna veća fizička aktivnost ili emocionalna svest?
Ovo što se sada dešava nije rezultat samo okolnosti u kojima živimo, već i svesti većine ljudi da prihvataju da prežive, a ne da žive.
Ne radi se o svrsi, već o standardima. Da li želimo samo da zadovoljimo materijalne potrebe i preživimo, budemo prosečni ili pak odlični ili izvanredni?
Veliki broj organizacija širom sveta prelazi sa hijerarhijskog sistema upravljanja na sistem rasta. Svako, ko je zaposleni, je vođa svog posla. Njegova svrha je lični i profesionalni rast i razvoj. Kompanije koje su društveno odgovorne, koje su takođe razvile sistemsku svest, nadmašile su stvaranje EGO lidera i prešle na svesne lidere.
Međutim, svako treba prvo da bude vođa sopstvenog života, da vodi sebe. Svesno liderstvo zahteva posvećenost, brigu i poštovanje zajednice. Ovakvo liderstvo ne zadovoljava individualne ciljeve, već sistemske, kolektivne. Svesni lider je budan lider. Pre svega, razumni lider se brine o sebi i svom mentalnom imunitetu. Posvećuje veliku pažnju svom zdravlju i smirenosti svog uma. Svestan je odakle dolazi, kakvu sistemsku dinamiku i kakve porodične vrednosti poseduje i kako te vrednosti utiču na njegovo ponašanje.
Jedna od najznačajnijih osobina svesnog lidera je njegova razvijena sistemska percepcija. Svesni lider uvek posmatra širu sliku. Njegov glavni cilj jeste da podrži balansiranje i harmonizaciju svog ega i duše, kao i ambicije i misije.
Harizma sama po sebi, kao i strast i samosvest, dolaze prirodno kada su ove dve sile međusobno usklađene.
Proces razvoja holističnog načina razmišljanja u organizaciji stvara organizacionu kulturu koja se oseća na visokom nivou svesti. Svaka osoba ili tim, ili pak cela organizacija, deluje kroz ova četiri polja.
Mentalno polje se odnosi na način razmišljanja tima, bilo da je u pitanju individualno ili kolektivno, proaktivno ili reaktivno.
Što se tiče polja tela, ono je povezano sa ponašanjem, što je rezultat timskog mentalnog sklopa i postaje vidljivo kroz međusobnu komunikaciju i akciju.
Energetsko polje čoveka upravlja samom motivacijom. To nam govori na koji način svi zaposleni upravljaju vremenom i emocijama na poslu.
Kroz polje duše, dinamika sistemskih pokreta svakog zaposlenog stvara organizacionu kulturu. Svaki tim ili organizacija poseduje vlastitu dinamiku koja se ispoljava kroz ponašanje zaposlenih, celokupnu komunikaciju, motivaciju i stav koji zaposleni imaju jedni prema drugima, kao i kroz tim, organizacione vrednosti i misiju i viziju čitave organizacije.
Ravnoteža između ova četiri polja zavisi od stepena zadovoljstva i integriteta osnovnih ljudskih potreba. Oni se razlikuju kod svakoga i zavise od okruženja iz kog pojedinac dolazi. U zavisnosti od toga, svaka osoba stvara sopstvena očekivanja, orijentiše se na osnovu uverenja i vrednosti i ovo pokazuje kroz ponašanje, što, u većini slučajeva, dolazi nesvesno i spontano.
Sam holistički pristup nam daje šansu da pogledamo iza ponašanja i učinimo sve nesvesne i ograničavajuće procese svesnim, tako da se stvore pozitivne promene.
Bez obzira na to u kojoj organizaciji radite, ko su vaše kolege, uvek postoji mogućnost da uložite u lični napredak.
Be the first to comment