Ćak i sa modernim produkt mendžmentom, previše kompanija, pogotovo teholoških, su se borile da stignu na tržište, opstanu na njemu, a zatim se i prošire. Eris Ries je jedan od prvih ljudi koji su ovo prepoznali i pokušali da objasne ovu pojavu.
Jedan od njegovih prvih poduhvata, Catalyst Recruiting, je propao zato što Eric, a ni njegove kolege nisu razumeli šta žele njihovi glavni korisnici. Pored toga, potrošili su previše vremena i energije na inicijalno lansiranje proizvoda.
I kompanija There.com u kojoj je radio posle, koja je imala sve resurse, dobar razvoj i istraživanje, rane korisnike, imala je problema da razume potrebe korisnika. Njihova vizija je bile previše specifična i nije im ostavila mesta da istražuju i otkrivaju šta korisnici žele i šta im treba.
Iako je razlika u izgubljenom novcu bila ogromna u prvom i drugom slučaju, Ries je zaključio da je propast obe kompanije vrlo slična: obe kompanije su radile od tehnologije nadalje umesto da su se pitali koje poslovne rezultate žele da postignu pa onda otkrivaju kojom tehnologijom je najoptimalnije to da ostvare.
I nisu bili jedini.
Nakon nekoliko ličnih preduzetničkih pokušaja, gde je imao sreće da bude u mogućnosti da eksperimentiše sa različitim metodologijama rada, osnovao je IMVU gde je nastavio ovu praksu. Imao je sreću da mu mentori budu neka od največih imena u Sillicon Valley-u u to vreme, jedan od kojih je bio i Steve Blank, anđeo-investitor i profesor na Univerzitetu Berkeley. Steve je napisao metodologiju “Razvoj potrošača” (Customer Development).
Steve je insistirao da svi izvršni menadžeri IMVU-a odslušaju njegova njegova predavanja na univerzitetu Berkeley na temu preduzetništva.
Ries je primenio Blankovu metodologiju “Razvoja potrošača” i integrisao je sa nekim drugim idejama koje je već naveliko koristio iz “lean” proizvodnje, agilnog razvoja softvera i “design thinking”-a.
Ono što je iz toga izašlo je bio novi pristup stvaranju kontinuirane inovacije. Nazvao ju je “Lean Startup”.
“Lean Startup” metodologija je prvi put predložena 2008. od strane Erica Riesa, a zatim i objavljena 2011. u vidu knjige “The Lean Startup”.
Eric u svojoj knjizi identifikuje 2 glavna problema koji propali startupi imaju.
Uobičajeni indikatori uspeha iz prethodnih era ne rade za startupe. Ne postoji dobar plan, jaka strategija i temeljno istraživanje tržišta za startup.
Startupi funkcionišu sa previše neizvesnosti. Oni još uvek ne znaju ko su im korisnici ni šta bi trebalo da im je proizvod. Samim tim teže je predvideti budućnost nego šte je to bilo u nekim prethodnim vremenima.
Planiranje i procenjivanje funkcioniše samo ako je bazirano na stabilnoj istoriji i statičnom okruženju.
Stratupovi nemaju ni jedno ni drugo.
Drugi problem je što kada vide da tradicionalni menadžment nije uspeo da reši gore pomenute probleme, neki preduzetnici i investitori su usvojili školu razmišljanja “Samo učini to”. Ova škola veruje da ukoliko je menadžment problem, onda je haos rešenje. Nažalost, ni ovo ne radi. Iako su stratupovi disruptivni, haotični i inovativni, i dalje im treba da se njima upravlja, tj menadžuje.
Pet osnovnih principa “Lean Startup”-a koji adresiraju sve probleme koje je Eric primetio kroz njegovo lično iskustvo i iskustvo iz njegovog orkuženja su (citirano iz knjige)
- Preduzetnici su svuda.
Ne moraš da radiš u garaži kako bi bio u straupu. Koncept preduzetništva uključuje svakoga ko radi u okviru definicije startupa: humana institucija dizajnirana da kreira nove proizvode i usluge u uslovima ekstreme neizvesnosti. To znači da su preduzetnici svuda i da “Lean Startup” može da radi na kompaniji bilo koje veličine, čak i na izuzetno velikoj, u bilo kom sektoru ili industriji.
2. Preduzetništvo je menadžment.
Startup je institucija, ne samo proizvod, i stoga zahteva novu vrstu menadžmenta specifično prilagođenog za njegov kontekst ekstremne neizvesnosti. U suštini, kao što ću kasnije objasniti, verujem da “preduzetnik” može biti opis posla u svim modernim kompanijama čiji rast i razvoj zavise od inovacija.
3. Validirano učenje
Startopovi ne postoje samo da bi pravili stvari, donosili novac ili služili korisnicima. Oni postoje da bi naučili kako se gradi održivi posao. Ovo učenje može da se validira naučno kroz puštanje čestih eksperimenata koji omogućavaju preduzetnicima da testiraju svaki element njihove vizije.
4. Napravi-Izmeri-Nauči
Osnovna aktivnost startupa je da pretvori ideje u proizvode, izmeri kako korisnici reaguju i onda nauči da li da nastavi u istom smeru ili da preokrene razvoj proizvoda. Svaki startup proces bi trebalo da bude opremljen da ubrza taj ciklus povratne informacije od korisnika.
5. Računovodstvo inovacije
Kako bi unapredili preduzetničke rezultate i držali inovatore odgovornima, moramo se fokusirati na dosadne stvari: kako meriti progres, kako postavili rokove i kako prioritizovati posao. Ovo zahteva novu vrstu računovodstva dizajniranu za startape i za ljude koji ih drže odgovornima.
U sledećem članku, hajde da uđemo dublje u ciklus Napravi-Izmeri-Nauči koji vrlo dobro opisuje proces potreban za otkrivanje proizvoda, prvu fazu u razvoju proizvoda.
Be the first to comment