Od ranih početaka u 1930-im, kroz posleratne godine, pa sve do kasnih 1990-ih, produkt menadžment je bio dug i spor proces. Čak i sa razvitkom tehnologije kao grane industrije, u to vreme, proces se nije ubrzavao.
Prvo bi bilo urađeno istraživanje, zatim razvoj i testiranje prototipa. Još uvek je bila retkost da se prototip testira sa pravim korisnicima u realnom okruženju. Nakon prototipa, dokumentovani su detaljni zahtevi tokom nekoliko meseci. Kada bi to bilo gotovo, inžinjerski tim bi počeo da radom. Prva verzija softvera koji radi bi bio ispred korisnika duže od 12 meseci od inicijalne ideje, u najboljem slučaju, često i duže. I naravno, uvek je bilo pitanje da li će gotova verzija biti nalik onome što je opisano u početnim zahtevima.
Pošto su tehnološke kompanije inovirale i pravile, ne samo nove proizvode, već i nove industrije, tržište je počelo da se pomera i ubrzava, lagano od 1975. i od prvog PCa, a zatim dramatično ubrzano od početka 2000.-ih.
Potreba da se brzo odgovori na promene, da se savladaju nejasnost i neizvesnost koje nova vremena donose i da se minimiziraju rizici koje kompleksnost savremenog okruženja kreira, inicirala je potragu za drugačijim pristupom razvoju proizvoda, korisnika i sveukupnog biznisa.
Postalo je neophodno da se razumeju ne samo potrebe korisnika i klijenata, već i da se proizvodi kontinuirano i brzo unapređuju kako bi se držao korak sa zahtevima i inovacijama koje globalno tržište donosi. Ovo je dovelo razvoj proizvoda nazad u centar produkt menadžmenta.
Glavni petlja procesa razvoja proizvoda: definiši ideju, implementiraj je i sakupi povratne informacije morala je da se ubrza dramatično.
Ovo je bilo doba kada se izrodio i “Agilni manifest” (Agile Manifesto).
“Od 11. do 13. Februara 2001. Godine, u “The Lodge” u “Snowbird” skijaškom rizortu u Wasatch planinama u Juti, srelo se 17 ljudi kako bi razgovarali, skijali, opustili se i pokušali da nađu zajedničko gledište – i naravno, da jedu. Ono što se izrodilo je bio Agilni manifesto za “razvoj softvera”.” – Istorija Agilnog manifesta
Prvi princip Agilnog manifesta kaže: “Naš najviši prioritet je da zadovoljimo kupca uz pomoć rane i kontinuirane isporuke vrednog softvera.”
Upravo sa ovim su se svi uključeni u produkt menadžment borili u tom trenutku.
Bilo je još nekoliko stavki u Agilnom manifestu koje su važile i za produkt menadžment, na primer: Prihvatite promenu zahteva, čak i kasno u u procesu razvoja. Agilni procesi koriste promenu kako bi doneli kupcu kompetitivnu prednost na tržištu i u poslu. Isporučuj često softver koji radi, od par nedelja do par meseci, preferiran je što kraći vremenski period. Ljudi iz biznisa i razvoja proizvoda moraju raditi zajedno na dnevnom nivou tokom celog projekta. Softver koji radi je glavna mera progresa. Etc.
Iako Agilno nije bila prva metodologija koja je pokušala da ubrza proces razvoja proizvoda integracijom različitih faza procesa u jednu (Scrum, XP, Kanban, itd.), bila je prva koja je napravila promenu fokusa: “Kolaboracija sa kupcem iznad pregovora o ugovoru”.
Ova promena je bila ključ da se otključa pravi potencijal u razvoju proizvoda.
Produkt menadžment i inžinjering nisu više bili na suprotnim stranama zida dobacujući se sa zahtevima napred nazad. Morali su da rade zajedno kako bi pronašli način da zadovolje potrebe kupca. Uloge su bila jasnije: produkt menadžement je zadužen da razjasni koji problem treba da se reši i za koji tip korisnika softvera, dok inžinjering treba da definiše kako će taj problem biti rešen. Umesto da se ponašaju kao neprijatelji, postali su saradnici koji igraju za isti tim.
Kako bi imali kontinuirano otkrivanje i razvoj proizvoda sa kratkim ciklusima za isporuku, istraživanje, definisanje zahteva i sam razvoj, kao osnovni delovi inicijalnog procesa morali su da budu spojeni.
“Fokusiranje na kupca” je donelo Korisničko isksutvo (User Experience) u centar procesa, umesto da bude zadnja misao na kraju procesa razvoja. Korisničko iskustvo je postalo sastavni deo tekućeg procesa otkrivanja i razvoja proizvoda.
Radi svih promena koje je Agilna metodologija uvela, dobila je mesto koje ima danas. Smatra se da je “kišobran” iznad Scrum-a, XP-a, Kanban-a, Lean-a i nekih drugih. Vrednosti koje propagira kroz svoje principe se danas primenjuju na sve ove metodologije.
Najnovija metodologija koja je uvela dalje promene u Produkt menadžement je Lean Startup – Eric Ries. “Metodologija je prvi put je predložena u 2008. od strane Eric Ries-a. Eric je prepričao lično iskustvo u prilagođavanju lean menadžementa i principa razvoja kupaca za high-tech startup kompanije. Metodologija je od tada proširena kako bi bila primenljiva na bilo kog pojedinca, tim ili kompaniju koji razvijaju nove proizvode, usluge ili sisteme sa ograničenim resursima. Za reputaciju Lean Startup-a je dobrim delom zaslužna i Riesova bestseler knjiga “The Lean Startup”, objavljena u septembru 2011.” (Wikipedia)
Hajde da bliže pogledamo Lean Startup i šta je on doneo za produkt menadžement u našem sledećem članku.
Be the first to comment