Prototip – alat dizajnerskog razmišljanja

Dizajnersko razmišljanje pomaže u rešavanju kompleksnih problema kroz nelinearni postupak koji u osnovi traži razumevanje korisnika, odnosno empatiju, kako bi se dovele u pitanje pretpostavke, redefinisao problem i zatim generisalo inovativno rešenje koje se validira sa korisnicima.

Dizajnersko razmišljanje zapravo je više od pukog razmišljanje, ono je i delanje. Za rešavanje kompleksnih, nepoznatih problema ne mogu se koristiti postojeća znanja, već se mora isprobati nešto novo, napraviti nešto novo i što pre proveriti sa korisnicima.

Pravljanje prototipa, odnosno pretvaranje nematerijalne ideje u nešto opipljivo (ali vrlo brzo, mnogo, mnogo brže od proizvodnje celokupnog rešenja) daje priliku da se ideja isproba, odnosno testira i na taj način brzo sazna da li vredi ili je kroz novu iteraciju treba unaprediti.

Prototip može biti bilo šta opipljivo ili vidljivo što tim može demonstrirati, iskusiti i obezbediti komentar korisnika. To može biti zid izlepljen post-it papirićima koji opisuju korišćenje proizvoda ili usluge, može biti skeč koji se izvodi da dočara iskustvo korišćenja proizvoda ili usluge, može biti manje ili više verodostojan model budućeg proizvoda, možda čak i interaktivni model, a može biti i storibord (eng. storyboard, alat pozajmljen iz filmske umetnosti i advertajzinga koji vizuelno, kroz strip ili fotografije, dočarava glavne faze priče koja se želi ispričati filmom ili reklamom, vrsta knjige snimanja).

Osnovni cilj prototipa je da obezbedi validaciju ideje rešenja i to što je pre moguće. Zato je važno da se ne potroši previše vremena na prototip, naročito na početku projekta. Jeftina rešenja omogućavaju da se više puta proba, nešto nauči i ide dalje. Nepisano pravilo kaže da ako vas nije baš ni malo sramota načina na koji je prototip „sklepan“, potrošili ste previše vremena!

Osim testiranja u cilju poboljšanja rešenja, dobar prototip može i da:

• doprinese empatiji, odnosno boljem razumevanju korisnika, njegovih potreba i načina zadovoljenja potreba;
• otvori prostor novim idejama za rešenje;
• otvori drugačije perspektive u razgovoru sa korisnikom, posebno ako se u kreiranje prototipa uključi i sam korisnik;
• unapredi komunikaciju u okviru tima, smanji rizik od nerazumevanja i unapredi ideaciju.

Prototip se pravi sa jasnom idejom šta se želi proveriti, i testiranje se koncentriše na taj cilj. Naravno, testiranje uvek pruža mogućnost da se sazna i nešto više o korisnicima.

Prilikom testiranja prototipa sa korisnikom, prototip se mora smestiti u odgovarajući kontekst ili scenario, kako bi korisnik mogao da se uklopi. Međutim previše objašnjenja takođe nije dobro, jer korisnik mora da doživi prototip na svoj način.

Slično komponenti empatije, prilikom testiranja, važno je aktivno posmatrati korisnika, komunicirati sa korisnikom kako bi se bolje razumelo njegovo iskustvo i konačni zabeležiti informacije dobijene prilikom testiranja, neophodne za kasnije razmatranje.