Veliki umovi nastavljaju sa postavljanjem pitanja tokom celog života.
Tako rastu, razvijaju se, šire perspektivu,
suočavaju se sa sopstvenim neznanjima spremni da nauče i razumeju.
Iz godine u godinu načini na koje se razvijaju lideri se menjaju – usklađuju sa potrebama okruženja, načinima poslovanja, uzimaju se u obzir istraživanja o ključnim faktorima uspešnosti pojedinih lidera, psihološkim profilima “novih generacija”. Sve češće i glasnije se govori o autentičnosti, ranjivosti, postojanju u trenutku, no ne utišavaju se glasovi koji pozivaju na profit, rezultat, uspeh. Današnjim liderima nije lako!
Iz želje da, pre svega, budem korisna svojim klijentima, obratila sam se lieraturi. Ni manje ni više nego Leonardu da Vinčiju. Inspirisana njegovim postulatima poslednjih nekoliko godina praktikujem program koji se zove “Renesansno liderstvo”. Zasniva se na sedam osnovnih postulata. Prvi od njih je ZNATIŽELJA.
Osnovni principi
Promena perspektive
Za Leonarda da Vinčija se često kaže da je on “nesumnjivo najradoznaliji čovek koji je ikada živeo”. On je beskompromisno tražio odgovore na nova i nova pitanja i nije prihvatao da kao odgovor. Sve što je posmatrao i proučavao radio je iz tri različia ugla. Bilo da je secirao životinje ili slikao ljudsko telo. Razlog tome je, kako je sâm govorio, taj što ako želite da upoznate predmet vašeg interesovanja, potrebno je da ga razmotrite odozgo, odozdo i sa strana; da ga okrećete i da tražite početak svakog dela.
Kada govorimo o liderima, upravo promena perspektive je ono što doprinosi svesnom liderstvu. I upravo je to jedna od veština koju je najteže prihvatiti i usavršiti. Nekada se to dešava zbog jakih uverenja, bogatog iskustva, preterano razvijenog ega, osećaja nesigurnosti i potrebe za kontrolom i slično.
Rigoroznost
Pored promene perspektive, za znatiželju je jako važna i rigoroznost. To zapravo znači da je važno, kod svakog proučavanja, biti strog prema sebi i posmatrati svoje zakjučke kao tuđe. Jedan od načina je da se pripremite da obrazložite svoje gledište i stavove, kao da želite nekome da ih predstavite i uverite ih u to. Leonardo je često postavljao ogledalo i posmatrao svoje crteže iz “obrnute” perspektive, jer je tada imao utisak da ih je nacrtala neka druga ruka i mogao je objektivnije da sagleda njihov kvalitet.
Sloboda
Leonardo je govorio da potraga za znanjem njemu daje slobodu. Ako pogledamo iz druge perspektive, sloboda se može razumeti i kao preduslov za znanje i znatiželju, uopšte. Ako lideri neguju davinčijevski – otvoreni, tragalački okvir uma, šire svoj univerzum i poboljšavaju sveje sposobnosti. Samo slobodni lideri, otvoreni, radoznali mogu biti prava podrška i vođstvo svojim ljudima.
Kreativno reševanje problema
Znatiželja je važna liderima iz više razloga. Jedan od važnijih je i sposobnost kreativnog rešavanja problema. Na žalost, naš školski sistem ne podržava razvoj radoznalosti i veštinu postavljanja pitanja. Dapače! Da bismo razvili znatiželju, važno je da naučimo da postavljamo pitanja, bez opterećenja da “moramo naći tačan odgovor” ili da “to mora biti pravo pitanje”. Nekada ne postoji jedan tačan odgovor, niti je dovoljno postaviti samo jedno pitanje. Najbolja pitanja nastaju onda, kada se preformuliše već postavljeno pitanje i kada se u potragu krene bez pritiska da se mora naći jedan, najbolji odgovor. Promena perspektive ovde može mnogo da pomogne.
Na primer: “Kako da dođemo do vode?” à “Kako da vodu dovedemo do nas?” je dovela do razvoja poljoprivrednih sistema za navodnjavanje. Sloboda u postavljanju pitanja i traženju odgvora je ključna za razvoj znatiželje.
Kontinuirano učenje
Drugi važan razlog za razvoj znatiželje kod lidera je kontunuirano učenje. Ako je jedna od osnovnih uloga lidera razvoj ljudi iz tima, to podrazumeva da lider sam mora raditi na spostvenom raazvoju, kako bi bio dobar primer i mogao da prati (ili vodi) razvoj ljudi. Leonardo je često govorio da, kao što gvožđe rđa zbog neupotrebe, stajaća voda se zagađuje i intelekt propada ako se ne koristi. Jedan od načina da se podstakne kontinuirano učenje (na poslu) su upravo aktivnosti van posla. Dobri lideri imaju (bar) jedan hobi koji sa strašću rade i u kome su jako dobri. Kada hobi postane integralni deo života jednog lidera, to znači da su već usvojili naviku postavljana i pronalaženja odgovora na pitanja:
– koji su moji ciljevi?
– šta mi je potrebno?
– gde da nađem dobrog učitelja?
– kako da prevaziđem prepreke?
Kroz hobi, lideri šire perspektive, što je upravo jedan od tri osnovna principa znatiželje.
Još jedan način za kontinuirano učenje kao alat razvoja znatiželje je i učenje stranog jezika. To možemo raditi u bilo kom životnom dobu. Ova aktivnost, ne samo da vas tera da grešite i učite iz grešaka, vać vas tera da, ukoliko ne možete da pronađete odgovarajuću reč, nađete drugi način da objasnite / opišete ono što želite. Nije li to upravo sve ono na čemu se znatiželja zasniva?! Krenite korak dalje: posvetite se maternjem jeziku. Istražujte reči koje ne koristite često ili u čije značenje niste sasvim sigurni. Napravite rečnik manje korišćenih reči.
Razvoj emocionalne inteligencije
Veoma važan aspekt, na koji se u današnjem poslovanju sve više obraća pažnja, je emocionana inteligencija. Poznato je da se ona može razvijati tokom života i da predstavlja svest o sebi, o drugima, o načinu na koji gradimo odnose, donosimo odluke, upravljamo svojim emocijama i upravljamo stresom. Razvojem znatiželje, fleksibilnošći da menjamo perspektive i postavljamo pitanja izlazimo iz pozicije u kojoj smo se zakucali i tako osvešćujemo svoje snage i slabosti. Dodatno, otvaramo se za slušanje i poštovanje sagovornikovog mišljenja i perspektiva i strpljivo prikupljamo znanje pre donošenja odluka. Kada slobodno i sveobuhvatno pristupamo situacijama činimo ih upravljivima, te predupređujemo ili lakše podnosimo stresne situacije.
Kako razviti znatiželju?
Za početak se zapitajte:
- koliko ste zaista znatiželjni?
- kada ste poslednji put tražili znanje samo zarad potrage za razumevanjem i suštinom?
- šta ste dobili tim trudom?
Zatim, pređite na analizu ljudi oko sebe.
- Koliko njih biste nazvali “otelotvorenjem znatiželje”?
- Kako su njihovi životi obogaćeni time?
Jedan od najlakših koraka na putu razvijanja znatiželje je odlazak u knjižaru. Zašto baš tamo? Jednostavno je: tamo ćete pronaći notes, blok, svesku,… odgovarajućeg formata i izgleda, koji će od sada postati vaš stalni saputnik.
Blok nosite svuda sa sobom i beležite svoja saznanja i pitanja, ideje, utiske i opažanja. Zapisujte sve ono što vas inspiriše: pitanja koja sebi postavite u toku dana, ideje koje su vam “pale na pamet”, misli ljudi kojima se divite, kratke crte razgovora koje ste u toku dana vodili a ostali su vam u sećanju kao zanimjivi i sl.
Notes možete koristiti na još jedan način: dajte sebi zadatak da sastavite listu od 100 pitanja koja su važna za vas. Važno je da se na spisku mogu naći bilo kakva pitanja, sve dok se odnose na odgovore koji su vama važni. No, pitanja pišite brzo, iz glave, bez vođenja računa o pravopisu i čitkosti. Čak nemojte obraćati pažnju ni na to što se neka pitanja ponavljaju (samo drugačijim rečima). Upravo to će vam ukazati na oblasti koje su vam posebno interesantne. Kada završite, pročitajte sva pitanja i obratite pažnju na oblasti iz kojih pitanja dolaze – odnosi, posao, novac, zabava, ….
Za kraj ove vežbe, izaberite deset najvažnijih pitanja. Posvetite se traganju za jasnoćom i razumevanjem. Ne zaustavljajte se kod prvog odgovora koji pronađete. Pronađite najmanje tri odgovora za svako, od vaših najvažnijih deset pitanja.
Kada završite sa ovom aktivnošću ili u isto vreme, kako god vama odgovaralo, možete početi sa opažanjima na različite teme. Neke teme možete preuzeti iz svojih 10 najvažnijih pitanja. Teme mogu biti : emocije, posmatranje, estetika, životinje, odnosi, saobraćaj i sl. Svoja opažanja zapisujte odmah ili ih sakupljajte pa ih zapišite uveče, u miru, u svojoj kući. Ako želite da celu igru napravite zanimljivom, teme možete dogovarati sa prijateljem te možete razmenjivati svoja zapažanja.
A sada, pravac knjižara.
U sledećem broju Business Coaching Magazina drugi postulat renesansnog liderstva: “Prednost iskustva nad teorijom”
Be the first to comment