U ovakvim uslovima, jednostavno je nemoguće ne biti motivisan. Dnevna doza motivacije nam svakodnevno stiže na mejl, Youtube je pun kraćih (i dužih) videa koji će nas ispuniti energijom za dan koji je pred nama. Na pozadini laptopa imate motivišuću sliku, a vaš telefon zvoni uz pesmu „Eye of the Tiger“. Sve to i još mnogo više.
Ali zašto je onda toliko ljudi demotivisano na poslu i radnom okruženju? Samo što smo pomislili da postoji dobra strana toga što radimo od kuće, zbog okolnosti globalne pandemije, opet nam nešto fali. Rad od kuće, koji smo nekada toliko priželjkivali, sada je postao stres kako za zaposlenog tako i za njegovu porodicu.
Sada smo došli do zaključka da motivacija ne zavisi toliko od inspirativnog okruženja, na primer, neke IT kompanije sa cvetom lotosa u fontani ispred vas i cvrkutom ptica iz amazonskih šuma koje su dizajneri „instalirali“, kao i pravo drvo baobaba u kuhinji. Ovo ne zavisi od motivacionih poruka koje su napisali na zidu ispred vas, pogotovo ako piše „Inoviraj ili umri!“. A rad od kuće mogao bi biti malo inspirativniji.
Naš fokus mora da bude na ljudima. Kakve će biti naše kolege i lideri koji nas vode, odrediće naše raspoloženje tog dana i mnogo dana koji su ispred nas. Stoga lideri snose veliku odgovornost za ljude koje vode. Bilo da se radi o „ravnom“ upravljanju u agilno orijentisanim kompanijama ili dubokom „vertikalnom“ upravljanju u tradicionalnim kompanijama, lideri su uvek potrebni. Oni su pravi katalizatori promena i najbolje prenose poruku menadžera. U kompanijama koje zaista drže do ideje „prvo ljudi“, lideri su često ti koji prenose poruke prvih redova menadžmentu kompanije. Na taj način svi rastu, kako kompanija, tako i ljudi koji u njoj ostaju. Namerno sam rekao da ostaju, jer su prisutni celim svojim bićem, a rad je samo proizvod ove filozofije, koja daje mnogo bolje rezultate.
Agilno liderstvo se zasniva na agilnim principima i vrednostima. Kada ove principe posmatramo kroz prizmu motivacije i nadahnuća, dobijamo drugačiju sliku. Po tome je poznat agilni način razmišljanja, jer neprestano traži nove uvide i znanja.
„Vodi prvo sebe“, kao jedan od principa, kroz prizmu motivacije bi imao značenje da lider treba prvo da razume i motiviše sebe, kako bi mogao da motiviše druge.
„Primenjujte ono što propovedate“ je više nego jasna poruka članovima vašeg tima, ja verujem u ono što pričam, ja sam motivisan da motivišem vas.
„Inspirišite druge da rastu“ zahteva od lidera da stvore sigurno okruženje gde se svi članovi tima osećaju sigurno da prave greške i uče iz njih.
Mogli bismo sve agilne principe ovako da navedemo, ali u jednom trenutku moramo da dođemo do jednog logičnog pitanja: Zašto su ovo principi samo agilnog liderstva, zašto oni nisu principi LIDERSTVA?“ Zašto imamo osećaj da lideri koji vode tradicionalni menadžment ne mogu da ispune ove vrednosti?
Iz mog iskustva, apsolutno mogu i to i rade. U mnogim „modernim“ kompanijima lideri vode svoje timove na izuzetno tradicionalan način, dok neke „tradicionalne“ kompanije imaju individualne lidere koji rade prema agilnim principima, a da čak ni ne znaju za njih.
Još jednom se vraćamo na lidere i njihovo razumevanje liderstva. Kako „agilne“ tako i „tradicionalne“ lidere. I jedni i drugi stvaraju sigurno okruženje, gde su svi jednaki, ljudi pošutuju i cene jedni druge, i ovakve ljude je izuzetno lako motivisati. Oni ustaju sa osmehom na licu i odlaze na posao. Upravo zato je njima lako da motivišu ljude, jer ih tretiraju kao sebi jednake i sposobne da pomeraju planine. I ako zatreba, oni će upravo to i uraditi za svoj tim.
Be the first to comment