ZAMKA POSTAVLJANJA KAO PRISTRASNI AGILNI KOUČ

Izašao sam pre neko veče na večeru sa nekoliko agilnih trenera nakon što sam čitav dan držao čas iz CAL-a. Mislim da smo svi želeli da „zarobimo“ jedni druge u nešto od ponuđenog:

• Otkrivanje naših koučing tajni

• Provera gde leže naše strasti

• Izazivamo jedni druge na „agilnost“

• I jednostavno, učimo jedni od drugih

Bila je to mala grupa i uključili smo se u ozbiljnu diskusiju i debatu o našim agilnim iskustvima i kako da pomognemo svojim klijentima u angažmanu.

NOVA TEMA

Zatim je razgovor promenio tok i razmišljam o ovome sve od tog trenutka.

Jedan od koučeva je govorio o principu „uvlačenja“ u kulturu klijenta. Da je-

• Počeo / la da previše prisustvuje sastancima i događajima koji zaista nisu bili neophodni.

• Usvojio/la kulturni način razmišljanja kompanije.

• Pravdao/la status quo kompanije.

• I ono što je bilo posebno zabrinjavajuće je to što je sve ovo uticalo na njihov ukupni stav o koučingu …

Grupa se nekako samo nasmejala ovome ili rekla da je to jednostavno bio deo posla i neizbežni sporedni efekat. Ali kada smo se rastali, razmišljao sam o ovome detaljnije.

ZAMKA!

Što sam više razmišljao o tome, sve sam više uviđao da je dugoročan koučingu u kontekstu neizbežno zamka. Što se više držimo kulture klijenta, to se više asimiliramo u nju.

To je kao Borgovi … otpor je uzaludan i asimiliramo se sve dok na kraju ne postanemo deo kulture. Ovo je opasno jer počinjemo da:

• Gubimo svoju nezavisnu perspektivu, i počinjemo da sagledavamo stvari iz perspektive klijenta.

• Kompromitujemo svoje principe, istovremeno pronalazeći izgovore zašto su stvari takve kakve jesu.

• Počinjemo da branimo status quo i izbegavamo krucijalne koučing razgovore.

• Prestajemo da podstičemo (nadahnjujemo, pitamo, vodimo) klijenta da bude još bolji.

• Shvatamo klijentov kontekst (poslovnu dinamiku, organizacionu strukturu itd.) toliko dobro da se „uvučemo“ u složenost.

• Igramo „na sigurno“ kako bismo mogli da nastavimo svoje agilno putovanje sporijim tokom, a da ne uznemirimo nikoga važnog.

• Uspostavljamo bliske radne odnose do te mere da oni iskrivljuju našu nezavisnost i savete.

Ovo je najpodmukliji deo zamke. Često ga ne vidimo. Nedostaje nam samosvesti da bismo napravili korak unazad i zapravo videli da smo se u potpunosti pretvorili u njih.

KAKO DA IZBEGNEMO ZAMKU?

Mislim da je ovo bar lako. Moramo ograničiti vreme koje provodimo u kulturi.

Primer za to daju Dan Mezick i njegovi koncepti Open Space Agility. Dan kruži kroz otvoreni prostor od 100 dana u OSA. Za to vreme kouč kaže organizaciji da će otići na kraju ovog ciklusa. Možda će ga zameniti neki drugi kouč. Najvažnije je da se postavi tako da on nije „stalni element“ od kojeg bi organizacija trebalo da zavisi. Ili da na njih organizacija preterano utiče.

Kada sam se prvi put susreo sa OSA, mislim da nisam u potpunosti shvatio mudrost koju je Dan pružao na ovaj način. Ali razmišljajući o zamci u kojoj se često nalazimo, sada mislim da svaki koučing angažman treba da ima rok ili period trajanja za svakog kouča. I ovaj vremenski okvir bi trebalo da bude relativno kratak.

Da li je pristrasni koučing uvek loš?

Na duže staze, da.

I ovo ne važi samo za eksterne koučeve. Mislim da ista opasnost postoji i za one interne. Možda čak i u većoj meri. Moramo biti vrlo obazrivi da se ne asimiliramo.

Postoji li vremenski period u kojem je sigurno baviti se koučingom?

Nisam siguran.

Kako OSA kaže, trebalo bi da traje 3 meseca. Iz mog ugla, smatram da može da se produži najviše na 6 meseci.

I naravno, ako ovome ne posvetite puno radno vreme, već radite više honorarnih i situacionih koučinga, smatram da se veličina i uticaj zamke umanjuju.

ZA KRAJ

Nisam se toliko fokusirao na ovo, ali ono što nas privlači kod pristrasnog koučinga jeste to što je lako.

Lako je finansirati i citirati.

Lako je dolaziti u organizaciju svake nedelje.

Jednostavno je integrisati sa timovima.

Lako je navići se na stabilnu zaradu.

Jednostavno je lakše!

Ali ako zaista verujete da kouč treba da izlazi iz posla, onda to nije pravi model za klijenta ili za kouča.

Dakle, sledeći put kada se od vas zatraži da obavljate koučing u kontekstu klijenta, razmislite o skraćivanju vremena. Možda ćete upravo izbeći ovu kobnu zamku.

Ostanite agilni prijatelji moji,

Bob.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*