U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti kompetenciju 5: Održavanje prisustva. ICF definiše ovu sposobnost kao „Potpuno je svestan i prisutan sa klijentom, koristeći stil koji je otvoren, fleksibilan, utemeljen i samopouzdan.“ Druga dva pokazatelja da je trener kompetentan za održavanje koučing prisustva su:
1. Upravlja svojim emocijama kako bi ostao prisutan sa klijentom
2. Pokazuje samopouzdanje dok radi sa snažnim emocijama klijenta tokom procesa koučinga
Suprotno čestom mišljenju, u koučingu ima i plakanja. Takođe se pojavljuje širok spektar drugih emocija, poput straha, besa, frustracije, radosti, iščekivanja, povrede, uzbuđenja itd. Koučing se fokusira na celu osobu, a ne samo na one delove koji su racionalni i logični. Znati kako ostati prisutan sa klijentom i omogućiti mu prostor za obradu njegovih emocija je presudno ako želimo da odemo ispod površine i dođemo do korena pogrešnog razmišljanja. Kao koučevima, važno nam je da našim klijentima pružimo siguran prostor pun podrške za obradu onoga što misle i osećaju, kako bi mogli da pređu u sledeće faze. Ako nam nije prijatno i nemamo samopouzdanja sa klijentom kada se pojave snažne emocije, stćemo po strani ili ćemo pokušati da prebacimo njihove emocije na mesto koje nam je ugodnije. Klijentu je potrebno kad počne da plače da zna da ima prostora da iskusi emocije, a ne samo kutiju maramica. Na kraju će procesirati emocije i biti spremni za maramice. Međutim, da im se pruži prvi znak suza, stiže poruka: „Ne sviđaju mi se vaše suze, isušite ih.“
Kada su klijenti ljuti ili isfrustrirani zbog nečega što im se događa, nije im potrebno da ih mi smirujemo. Njima treba da im pružimo prostor da isprazne svoje frustracije, kako bi mogli da ih iskuse, a zatim se udruže sa njima tako što ćete postavljati pitanja i davati zapažanja koja im omogućavaju da obrade ta osećanja i izvuku neku korist iz njih. Ukratko, kada radimo sa emocijama klijenta, moramo u potpunosti da vladamo sopstvenim emocijama. Moramo da shvatimo sa kojim emocijama nam je neprijatno i da izgradimo toleranciju za svedočenje tih emocija iz neutralne, ali empatične pozicije, gde možemo stvoriti sigurno mesto za klijenta.
Što se toga tiče, imajte na umu da koučing nije terapija. Postoji razlika između slučajnih osećanja i dubokih rana iz prošlosti kojima je potrebno zaceljivanje ako klijent želi da ide napred. Duboke rane, slomljenost, depresija koja traje, itd. Možda je čak potrebno uputiti tu osobu kod nekog drugog konsultanta. Što se etike tiče, koučevi su odgovorni da upute klijenta kod pravog konsultanta, umesto da pokušavaju da zacele duboke rane sa kojima ne mogu da se izbore.
Be the first to comment