Nedavno je obeleženo 20 godina od nastanka Agile Manifesta, dokumenta koji je u mnogome promenio svet u kome radimo. I kao neki proroci, 17 zaljubljenika u software su predvideli kako će se poslovno okruženje menjati u budućnosti i što je još važnije, kako na te promene treba odgovoriti.
I sada, posle 20 godina, Agile Manifesto je još uvek aktuelan. Kroz agilne vrednosti i principe opisali su na šta kompanije treba da se fokusiraju. Ove vrednosti su godinama predmet raznih debata, knjiga, diskusija, konferencija sa sličnom temom: Ljudi ili procesi.
Svako ko je pročitao Agile manifesto, već zna unapred odgovor: Ljudi i interakcije nasuprot procesa i procedura. Još jedna mantra agilne filozofije to potvrđuje: Ljudi na prvom mestu!
Sa druge strane, potrebno je uneti malo opreza u ovu izjavu, ili bolje rečeno balansa. Možemo imati veoma raspoložene i motivisane ljude, potkovane znanjem, ali ukoliko se dobro ne postavi „scena“ unapred smo osuđeni na neuspeh. Potrebne su jasne smernice na samom početku, kako bi se izbegla početna nelagoda i konfuzija zaposlenih u kompaniji. Paralelnom edukacijom zaposlenih i uspostavljanjem pratećih osnovnih procesa kreiramo jasnu sliku kuda se kreće naša kompanija. Mnogo je parametara na tom putu koji su nam nepoznati. I to je skroz u redu. Jedna analogija možda najbolje oslikava agilnu transformaciju.
Pretpostavimo da vozimo udobno vozilo po gradu. Znamo tačno gde nam je destinacija, znamo već dobro sve moguće rute do tamo i vozilo nam je više nego sigurno.
A onda odlučimo da krenemo do nove destinacije. Jedino što znamo o njoj je da je tamo jako lepo i da je na severu. Ukoliko krenemo istim vozilom bez dodatne pripreme možemo završiti zavejani na nekom zabačenom putu. Sa druge strane, možda ćemo završiti u pustinji sa pregrejanim motorom i bez signala na mobilnom. Potrebna nam je priprema vozila. Kupićemo lance za sneg, popraviti i očistiti klimu u slučaju vrućine, kupićemo zimsko-letnje gume, auto punjač za mobilni i slično. Ponećemo dosta hrane i vode jer se nikad ne zna da li su negde radovi na putu i koliko će trajati putovanje. I sigurno nam još nešto može pasti na pamet. Što smo spremniji za put, veća je verovatnoća da ćemo tamo i stići. Takođe, ne možemo sve predvideti. I ne treba. Tu sada na scenu stupa naš stav. Ne želimo da se razočaramo ako se i pored svih ovih priprema desi nešto neplanirano. Suština je da se spremimo da će se nešto neplanirano desiti. I desiće se. Način na koji tada odreagujemo nas može ubrzati ili usporiti. Možda čak i zaustaviti.
Uspostavljanje pravih procesa i edukacija zaposlenih o promenama je pravi način da dođemo do naše destinacije, do uspešnog biznis modela.
Još jedna stvar koja je veoma važna kada želimo da promenimo način na koji nam biznis funkcioniše. Ne mora nužno usvajanje agilnih procesa, ceremonija i takozvanih radnih okvira značiti da će se biznis model promeniti. I suprotno, biznis model po kome trenutno poslujemo možemo promeniti bez uvođenja agilne metodologije. I ovde je to stvar balansa.
Često se u poslednje vreme diskutuje o poslovnoj agilnosti. Razumevanje ovog pojma i implementacija njegovih načela može u mnogome promeniti način na koji sagledavamo poslovno okruženje i promeniti poslovanje iz korena.
Poslovna agilnost nije samo reč koja zvuči moderno i interesantno, ona zaista pomaže da dođete do dobitnog biznis modela, uz odgovarajući balans.
Be the first to comment