U ovom članku ćemo detaljnije proučiti kompetenciju 5: Održavanje prisustva. ICF definiše ovu kompetenciju kao „Potpuno je svestan i prisutan sa klijentom, koristeći stil koji je otvoren, fleksibilan, utemeljen i samopouzdan.“ Poslednja dva pokazatelja koja pokazuju da je kouč kompetentan za održavanje prisustva u koučingu su:
1. Nije mu neprijatno da radi u svetu nepoznatog
2. Stvara ili omogućava prostor za tišinu, pauzu ili razmišljanje.
Ono što je interesantno kod koučinga je da Vi, kao kouč, ne treba da znate sve što klijent zna. Ne trebaju nam svi detalji, ne moramo da utolimo sve svoje radoznalosti, ne treba u potpunosti da razumemo klijentov domen i kontekst i ne moramo znati svaki aspekt klijentovog izazova kako bismo mogli da im pomognemo da krenu napred. Ako klijenta smatramo kreativnim, snalažljivim i celim, možemo verovati da klijent razume detalje, pa ne moramo da se mešamo. Donosimo okvir i proces koji pomažu klijentu u obavljanju poslova i rešavanju izazova, pitanja, nedoumica, želja i akcija. Pošto ne radimo posao, ne treba nam puni kontekst. Međutim, moramo pažljivo da slušamo šta klijent govori i radimo sa onim što nam predstavlja kako bismo mu pomogli da postane svesniji. Jedan od načina da pomognemo klijentu da izgradi svest jeste da mu damo prostor da to učini. Tišina je jedna od tri krucijalne koučing veštine: slušanje, tišina, ispitivanje. Tišina nije samo ne razgovarati. Radi se o tome da znamo da prepoznamo kada da razgovaramo a kada da čutimo u korist klijenta. Jedan od načina da se kaže da je vreme da se ćuti i stvori trenutak za vreme koje treba obraditi i naučiti je kada klijent gleda prema gore, u stranu ili nadole. To znači da razmišlja, trudi se da nešto upamti ili obrađuje i da mu je potreban prostor za to. Kad bude spreman, obratiće Vam se. Drugi način da klijentu kažete da mu treba tišina je kada postavite pitanje, a on ne odgovori. Nije trenutak da ponovo postavljate pitanje, dajete objašnjenje ili postavljate drugo pitanje. Kada klijent ne odgovori, treba da se oslonimo na to da je on kreativna, snalažljiva i celovita osoba, sposobna da nam kaže šta joj je potrebno. Ako ne razume pitanje ili se ne uklopi lepo, reći će Vam. U suprotnom, sačekajte u tišini i pogledajte šta će se dalje dogoditi. Kada klijent razgovara, a onda zastane i skrene pogled, ovo znači da nije završio. Nastavite se ćutanjem. Neka obradi informacije. Kad bude spreman, ili će ponovo započeti razgovor ili će Vas pogledati. Ne žurite. Klijentu je moćnije da ne postavljate pitanja. Poslednje mesto gde kouč treba da ostavi prostora klijentu je između njihovih odgovora i Vaših pitanja. Ne skačite tačno na vrh klijentovog odgovora da biste postavili sledeće pitanje. To obično ukazuje na to da ga kouč nije slušao. Ako imate pitanje koje ćete gomilati na kraju poslednje reči klijenata, razmišljali ste i niste slušali. Umesto toga, u potpunosti slušajte šta klijent kaže. Kad završi, odvojite trenutak i možda udahnite, razmislite o pravom pitanju i postavite ga. Ne plašite se da dozvolite prostor i tišinu. I Vama i klijentu je potrebno vreme za obradu da biste bili najefikasniji.
Be the first to comment