ICF definiše otelotvorenje koučing mindset-a kao razvijanje i održavanje mindset-a koji je otvoren, radoznao, fleksibilan i fokusiran na klijenta.
U prošlom izdanju smo govorili o temeljima otelotvorenja koučing mindset-a kada je u pitanju svest o kulturi. U današnjem članku ćemo pokriti:
5. Koristi svest o sebi i svoju intuiciju kako bi doneo klijentima nešto dobro
6. Razvija i održava sposobnost regulisanja svojih emocija
Upravljanje samim sobom je sama srž koučing mindset-a. Koučevi moraju imati tu sposobnost da budu svesni onoga što se dešava u njima samima kao odgovor na ono sa čime se klijent suočava, kao i na njihova sopstvena iskustva i lične filtere. Ono što kouč doživi i oseti iz razgovora može biti korisno za klijenta. Međutim, od velikog je značaja i da kouč može da razgraniči od čega on ima koristi, a od čega klijent. U razgovoru nema mesta za ono što ide u korist kouča, jer bi to preusmerilo fokus na njegove potrebe. Ali kada kouč ume da iskoristiti svoje iskustvo interakcije sa klijentom da mu pomogne da napreduje, ovo može biti od koristiti u samom iskustvu koučinga.
Primer toga kako kouč može da uključi sopstveno emocionalno iskustvo u razgovor se može pronaći u ovom iskustvu. Dok sam obavljala koučing sa svojim klijentom, on je iskazao zabrinutost oko toga što ga njegov saradnik optužuje da ga omalovažava. Dok mi je pričao o njihovoj interakciji, uključujući i to šta mu je rekao, probala sam da se stavim u poziciju saradnika sa kojim je interagovao. Empatična pozicija mi je omogućila da osetim ono za šta verujem da je saradnik osećao. Kada je završio sa pričanjem, pitala sam ga da li mogu da izrazim svoje zapažanje. Zapažanje koje sam navela bilo je da sam se, dok sam ga slušala kako opisuje svoju interakciju sa saradnikom i pokušala da se stavim u njegovu poziciju, osetila kao da treba da se odbranim zbog njegovog tona i reči koje je koristio. Zatim sam ga upitala kako se oseća sada kada je čuo ovu perspektivu situacije. Klijent je sada mogao da se mentalno vrati korak unazad i sagleda interakciju iz perspektive svog saradnika, pri čemu je shvatio da je, iako je želeo da mu pomogne svojim saradnicima, ispadalo kao da ih kritikuje. Nastavili smo razgovor i razmatrali načine kako da promeni odnos prema saradnicima, kako bi oni uvideli da želi da im pomogne, a ne da ih kritikuje.
U ovom slučaju je upravljanje samim sobom bilo ključ jer bi za mene svakako bilo lakše da sam se uhvatila za uvrede i videla svog klijenta u negativnom svetlu, što mu svakako ne bi pomoglo. Umesto toga, sposobnost da kontrolišem sopstvene emocije i reakcije kako bih ostala neutralna mi je omogućila da situaciju sagledamo bez krivljenja i osude. Zbog ovoga se klijent osećao sigurnim da razmatra svoje opcije i stekao je novu svesnost o situaciji.
Be the first to comment