Pobuđuje svest

Kompetencija 7: Pobuđuje svest nalazi se u ICF-ovim kompetencijama u delu C: Efikasno komunicira. ICF definiše ovu kompetenciju kao „Olakšava uvid i učenje klijenta korišćenjem alata i tehnika kao što su moćno ispitivanje, ćutanje, metafora ili analogija.“ Ovaj članak će se baviti pokazateljima 1-4:

 1.Uzima u obzir iskustvo klijenta kada odlučuje šta bi moglo biti najkorisnije
2. Izaziva klijenta kako bi kod njega pobudio svest ili uvid
3. Postavlja pitanja o klijentu, kao što su njegov način razmišljanja, vrednosti, potrebe, želje i uverenja
4. Postavlja pitanja koja pomažu klijentu da zađe dalje od trenutnog razmišljanja

Uvek mi bude zanimljivo da kada ljudi prvi put počnu da uče o koučingu, veruju da je cilj koučinga da na kraju dođu do liste akcija koje su obavili. Želela bih da osporim to uverenje. Čvrsto verujem da je cilj koučinga da pomogne klijentu da postane svestan stvari kojih nije bio svestan pre razgovora. Vidite, ako klijent postane svesniji, ima više informacija sa kojima može da radi. Kada počne da shvata kako trenutno razmišlja i može da sagleda stvari iz druge perspektive, veća je šansa da će promeniti način razmišljanja. Promena načina razmišljanja stvara nove načine verovanja i ponašanja. Dakle, iako klijent može da završi koučing sa nekim radnjama koje treba obaviti između sesija, najodrživija promena je ona u načinu razmišljanja, koja se dešava tokom procesa koučinga. Tu fokusiranje na osobu, a ne samo na problem, dolazi do izražaja. Trebalo bi da se usredsredimo na ono što klijent misli, veruje i doživljava i to će mu pomoći da pristupi informacijama koje se kriju negde u njegovoj glavi.

Postoji veliki broj načina na koje možemo sarađivati sa svojim klijentima kako bismo stvorili novu svest i razmišljali dalje od mesta na koje su trenutno fokusirani. Kao koučevi, moramo da naučimo da razumemo svoje klijente i šta doprinosi novoj svesti, a šta ne. Da bismo to uradili, moramo razmotriti šta se trenutno događa sa klijentom. Da li tehnika koju trenutno koristimo funkcioniše kod klijenta? Da li nam naše ispitivanje pruža nova saznanja? Ako ne, moramo to prepoznati i biti spremni da se promenimo. Takođe moramo da uzmemo u obzir prošla iskustva klijenta i naše iskustvo u radu sa njima u prethodnim sesijama da bismo odlučili šta će se odraziti na njega. Sa kojim rečima mogu da se poistovete? Koje su metafore koristili u prošlosti? Ako u potpunosti upoznamo svoje klijente i sagledamo širu sliku a ne samo trenutni razgovor, imamo potencijal da budemo najefikasniji.

Možemo da upoznamo svoje klijente i tako što im pomažemo da otkriju više o sebi. Ako im postavimo pitanja o tome kako misle i osećaju, pomoći ćemo im da razjasne i ove stvari. Ovi podaci su takođe od koristi i kouču u budućnosti. Postavljajući im pitanja o njihovim vrednostima, pomažemo im da otkriju šta motiviše njihove akcije i odgovore. Postavljanje pitanja koja će im pomoći da istraže šta im treba, žele i veruju mogu im pružiti odgovore na pitanja „zašto“ koja imaju o sebi. Ova nova svest pomaže ljudima da prepoznaju koja uverenja nisu korisna i da donose svesne odluke kako bi svoj mindset promenili na onaj korisniji.

Vrlo često je dobar pristup pozvati klijente da prošire svoja razmišljanja. Mogli bismo ih izazvati kad čujemo verovanja koja ih izgleda ograničavaju. Izazov je često koristan kada se čini da klijenti govore jedno, a rade drugo. Ako znate šta klijent želi i smatra važnim, možda ćete mu biti od koristi da ga pogurate napred tako što ćete ga izazvati da prekrši svoje vrednosti ili ne sledi ono što zaista želi. Ono što moramo imati na umu kada izazivamo klijenta je da moramo da mu ostavimo prostora da odgovori na naša zapažanja i izazove. Možda ono što smo rekli nije ostvarilo efekat kojem smo se nadali. Želimo da budemo sigurni da klijent može bez problema da nam kaže: „Ne, to nije u redu.“ Dakle, kada god želimo da izazovemo klijenta ili damo neku primedbu, trebalo bi da dozvolimo klijentu da i sam kaže da li je ono o čemu razgovaramo tačno i vredno daljeg istraživanja.