Današnji svet je fleksibilan, tehnološki pametan i dinamičan. Dovodi jake do vrha, a slama slabe. Da biste se pridružili jakim i ostali traženi kao profesionalac koji napreduje, treba definisati načine za postizanje tog cilja. Irina Blinova, lider PwC Akademije u Ukrajini, ekskluzivno razgovara na Mindu kako bi ispričala o novim trendovima učenja i alatima koji nam mogu pomoći u brzom učenju novih znanja i veština.
Da li ste primetili kako se brzo menja naš svet i kako neke uloge postaju irelevantne dok se neke druge, nove tek pojavljuju? Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma „Budućnost radnih mesta 2022“, očekuje se ukidanje 75 miliona radnih mesta i brojnih uloga, a do 2022. godine može se pojaviti 133 miliona novih uloga zbog automatizacije kao odgovor na potrebu prilagođavanja poslovanja i tehnologije novim uslovima koristeći jedinstvene osobine i veštine čoveka.
Prema sveobuhvatnom istraživanju kompanije PwC „Talent Trends 2020“, 77% ispitanika je spremno da se potpuno prekvalifikuje kako bi u budućnosti moglo da nađe stabilan posao.
A ta otpornost je upravo faktor uspeha na tržištu rada u budućnosti! Ne treba da se plašite promene koja će povećati vašu vrednost kao profesionalca.
Relevantne veštine
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma „Budućnost radnih mesta 2022.“ ukazuje da će pet veština i kvaliteta i dalje ostati od velikog značaja do 2022. godine:
• Analitičko razmišljanje – sposobnost primene logike u procesu analize informacija i donošenja odluka na osnovu toga.
• Učenje akcije – ne samo učenje novih informacija već i razumevanje kako stečeno znanje primeniti za poboljšanje nečijeg učinka.
• Kreativnost i inicijativa – Mi vidimo prelazak sa masovno orijentisanog na individualno orijentisani model u svim aspektima života. Stoga će oni koji su u stanju da stvore nešto novo i po meri uvek biti traženi na tržištu rada.
• Programiranje i tehnologija dizajna – sposobnost stvaranja ili prilagođavanja opreme i tehnologije u skladu sa potrebama potrošača.
• Kritičko razmišljanje i analiza – sposobnost da se dobijene informacije podvrgnu sveobuhvatnoj analizi i kritički preispitaju, da se oblikuje sopstveni stav o tome.
Jasno je da će tržište pokazati rastuću potražnju za tehnološkim ulogama, poput analitičara velikih podataka, stručnjaka za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje i stručnjaka za marketing i prodaju.
Kvalitet usredsređen na čoveka, kao što je sposobnost rada u timu, vođenja pregovora i ubeđivanja, uspostavljanja kontakta sa različitom publikom i uspešnog rešavanja sukoba, takođe će povećati njihovu vrednost.
Pa, kako postati jedan od onih čija je uloga tražena?
Tradicionalni alati za učenje:
• ILT – Obuka za lidere trenera;
• Tradicionalno E-učenje;
• Mešano učenje.
Ovi i novi alati će funkcionisati samo kada učenik poseduje:
1. Vreme da nauči nešto novo;
2. Motivaciju;
3. Svest.
Današnji svet se brzo razvija, a znanje, tehnologija i okolnosti u našem životu prebrzo se menjaju, stoga je presudno da znanje ostane relevantno. Ono što je danas važno i ključno biće zastarelo za šest meseci. Postavljanjem kratkoročnih ciljeva, ljudi više vole da se razvijaju u malim koracima kako bi išli u korak sa relevantnim znanjem.
Međutim, naučiti nešto novo do detalja obično je dugotrajan napor. Da li je polaznik dovoljno motivisan da završi duži kurs? Njihov fokus postaje ometen i često ga preuzima ogromna količina informacija iz različitih, često kontradiktornih izvora.
Nedostatak svesti je najčešći razlog da učenje prestane. Motivacija polaznika može biti „Želim da završim kurs da bih naučio ovo / kako da to uradim“, ali ovo ne uspeva ukoliko nije potkrepljeno svesnim izborom i motivacijom „Kada budem imao ovu veštinu, moći ću da budem unapređen, biću važniji, imaću veću vrednost.”
Novi alati za učenje
Današnji prilagodljivi svet uzeo je u obzir ove tri tačke, a stručnjaci za učenje dopunili su klasični set alata novim alatima koji povećavaju angažovanost u učenju:
• Video (i sa instruktorom i bez njega, video instrukcija) – preusmeravanje pažnje sa jednog oblika prezentacije (npr. Teksta) na vizuelno ublažava umor mozga i olakšava obradu informacija. Pomaže u brzom preusmeravanju pažnje između tema, o čemu svedoči dugogodišnja praksa.
• Pametni telefoni (aplikacije, chat botovi, glasovni botovi) – oni koji žele da dobiju nove informacije kada god to smatraju prikladnim, aktivno koriste svoje pametne telefone u tu svrhu jer su im oni uvek pri ruci! Tržište aplikacija za učenje poraslo je za 36,3% od 2015. do 2020. godine i ovi brojevi će se samo povećavati.
• Igre i proces gamification – ovaj alat zapravo dolazi iz psihologije,a aktivno se koristi i u drugim oblastima osim učenja. Nastojanje polaznika da završi put dok zarađuje bodove i takmiči se sa drugim studentima je ono što ga motiviše da dođe do samog kraja kursa.
• Mikro učenje – podela složene teme na manje zalogaje za učenje koji se mogu svariti i takođe se menja vrsta materijala za učenje. Naše iskustvo pokazuje da je ovaj alat posebno efikasan za složene, velike teme i dugačke kurseve.
• Adaptivno učenje – model kada je učenje prilagođeno sposobnostima, znanju, veštinama i čak raspoloženju svakog polaznika.
• VR / AR formati prezentacija. Oni se mogu razlikovati, ali njihove prednosti u odnosu na nastavu licem u lice su očigledne. Prenošenje iskustva i slike kroz virtuelnu i proširenu stvarnost višestruko povećava angažman polaznika. Iako ovaj alat još nije široko rasprostranjen, aplikacije i softver su trenutno u procesu razvoja kako bi omogućili aktivnu primenu u procesu učenja.
Biti vešt u tehnologiji je od sve većeg značaja za širok spektar uloga. Da biste se pridružili ovom krugu, ključno je kontinuirano usavršavanje kroz učenje novog materijala i praktikovanje veština. Rekavši sve ovo, od presudne je važnosti da svakodnevno posvećujete vreme svom razvoju koristeći kombinaciju tradicionalnih i online metoda.
Be the first to comment