Uslovi u kojima se danas posluje nikad nisu bili neizvesniji. Mnogo je faktora koji utiču na poslovanje. Velika je neizvesnost oko konačnog ishoda i uspeha proizvoda i usluga. Kompanije same možda mogu izuzetno malo, ili čak ne mogu uopšte, uticati na poslovno okruženje i stepen neizvesnosti. Ono što sigurno mogu jeste da se prilagode uslovima poslovanja, imaju jasan cilj i stalno prilagođavaju strategiju. Agilni način poslovanja je jedan od najboljih načina koji će dovesti do zacrtanog cilja.
Šta je agilni način rada?
Jedna od najčešćih zabluda je da je agilni način rada predviđen samo za sofverske kompanije. On je potpuno primenljiv na bilo koju granu industrije i „imun“ je na kulturološke razlike, kao i na razlike u načinu poslovanja i biznis modelima.
U pokušaju da se objasni šta je agile, često se pada u zamku i objašnjava da je agile okvir koji predstavlja osnovu funkcionisanja tima. Nešto približnija definicija je da je agile metodologija koja se sastoji od različitih okvira. Postoji puno definicija da je agile proces organizovanja poslovanja. Najlakše je zapamtiti da agile nije ništa od gore navedenog.
Agile je set vrednosti i principa usvojenih još davne 2001. godine i opisane u Agile manifestu. Čak i danas, posle 20 godina, njegove vrednosti i principi se nisu mnogo promenili. Nedavno je urađena revizija agile manifesta koje je samo potvrdila da ovi principi i vrednosti još uvek važe i veoma su aktuelni. Ono što je novina je da se agile sada sve više spominje u biznisima koji nisu direktno vezani za pisanje softvera.
Prva vrednost u agilnom manifestu kaže: „Ljudi i interakcije nasuprot procesa i procedura“. Jedan od najvećih izazova u implementaciji agilnog načina rada je balans između promene i kreiranja novih procesa i procedura, i činjenice da su ljudi i interakcije uvek na prvom mestu.
Postoji mnogo različitih okvira koji su primenljivi u okviru agilnog načina poslovanja. U zavisnosti od potreba organizacije biraju se „ceremonije“ (obavezni sastanci) i prilagođavaju konkretnoj organizacionoj strukturi. Često se postavlja i pitanje kada odabrati „waterfall“ projektni pristup, a kada agilni. Na kraju, organizacija rada timova je nešto što je ključno prilikom postavljanja „scene“ i uvođenja timova u agilni način rada.
Sa druge strane, bez motivisanih ljudi, teško je zamisliti agilni način poslovanja u nekoj organizaciji. Možemo postaviti najbolje procese i procedure, insistirati na ceremonijama, prilagoditi radni prostor i slično. Sve to pada u vodu ukoliko se ne promeni način razmišljanja u okviru organizacije. Potrebna je kultura koja će podržati sve te procese i učiniti ih održivim. Ta kultura se gradi na agilnom liderstvu.
Agilni lideri poseduju neophodne karakteristike, ali i veštine potrebne za brzo prilagođavanje u uslovima kada poslujemo u okruženju koje je veoma promenljivo. Agilni lider ne menja to okruženje, on samo menja način kako ga prihvata, razume i reaguje na njegove izazove.
Na kraju, implementacija agilnog načina poslovanja je suština, bez obzira na to da li se kompanija bavi proizvodnjom softvera ili organske hrane.
Be the first to comment